Пише: Михаило Меденица
Посета светињи није демострација силе, јарости, надигравања с крволоцима (које сте тако бесрамно аболирали и призвали за накупце).
На Косову и Метохији не доказујеш колико си велики, илити, “велики” већ напротив- мали и ништаван у односу на векове, суштину, Србију…
Не одлазиш да би теби Косово и Метохија клицало већ да би ћутке, у благословеном миру и јеванђељској тишини, разговарао с Господом, са колевкама и гробовима, са моштима и кивотима, са Симонидом грачаничком да ти безока каже куд да се загледаш…
Кад одлазиш међу свој народ, међу те страдалнике и живе анђеле, не одлазиш да им с висине говориш о пролазности већ да ничице, на коленима, чујеш ризничаре вечности, домаћине Благодатног огња, гостопримнике Сина Божијег на Тајној вечери, јер сваки је дом тамо, свака вратача, свака богаза, сваки трн, сваки невиђбог – Богом виђен и дарован…
Говорим оно што знам, што сам толико пута осетио, оно због чега сам овако мизеран и недостојан толико пута био на извору саме живе воде- народ је на Косову и Метохији сачувала наша пресвета и премила црква, Вучићу, а не ви јалови политиканти нити ми- ништавни намерници у трајању!
Црква, председниче, колико год да је Србија секуларна држава више је, много више обожена, настала на бату клепала, појању монаха, молитви монахиња, озорила на јутрењима и заноћила у бдењима.
Није ово слово верског фанатика, све сам само то нисам јер нема у премилом православљу ничега фанатичног но љубави, праштања и самилости суште, већ вапај да се Косову и Метохији, мученицима ондашњим обратиш тамо где је једино истински сабран и саборан- у портама манастирским и црквеним- ту ти је место, ту је једино гувно с којег се глас заиста чује, но, рекох, ти на Косово и Метохију одлазиш да би демострирао колико си велик у својој јарости, а не понизан у суштини и благ у тишини размеђа векова!
Знаш, својевремено сам, има томе много година, плакао гледајући браћу и сестре из Русије како се на коленима разговарају с Косовом и Метохијом на згаришту манастира Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту (Богу хвала обновљен је, ходочасти му, осетићеш нешто што се речима не да описати)!
Читаву литургију на коленима, Вучићу, читаву литургију у сузама, читаву литургију уз урлике махнитих Арнаута, а свуд наоколо копрена тамјана…
Ништа није могло кроз њу- никакав бес, зло, повици, претње, клетве…ништа, јер се читава Србија, небесна и земаљска сабрала ту и уставила махнитост звери.
Све што је Србија- у портама је, Вучићу! Нису то фронтови твојих битака, већ би ваљало да су газишта твојих победа, но…
Свако од тих вољених ходочасника је спаковао по грумен свете земље у завежљаје, баш свако, схватајући оно што ти не желиш, метрећи Косово и Метохију ко посечену шуму- суштину, захвативши душом живе воде насушне…
Нису ти иконостаси заседе већ грудобрани, Вучићу!
Не жести се на олтаре, они су сачували оно што никако, никада и ни по коју цену не смеш издати- сам темељ Србије!
Извуци једну циглу кућа ће стајати још који дан али кад ударе ветрови, мој Вучићу, оде Србија у вихору ко дим из сулундара…
Не иди да покажеш колико си велики, нико од нас то није на Косову и Метохији и Богу хвала што је тако!
Благословени смо само док имамо где да будемо мали и покајни, такви смо највећи и бескрајни!
ОВДЕ погледајте пакао у околини Дренице.
Извор: patriot. rs
