- Обавеза је моја да кажем да ћемо у добру и злу бити уз вас, и да ћемо увек бити уз наш народ на Косову и Метохији. Дошао сам и да кажем истину о нашој тешкој позицији - навео је председник Србије.
Како је казао, народ му је пружио поверење, да уради шта мора да уради.
Како је казао, и пре скоро тридесет година, недалеко одавде, стотине хиљада људи, а Слободан Милошевић је тада био довољно велик да их у том броју окупи, на Газиместану, дочекало је крај његовог говора, чувеног или нечувеног, зависи од тога ко га и зашто тумачи, сецате ли се како?
- Певали су. И то су певали, хорски, све те стотине хиљада, певали су са вером и убеђењем, певали су занесени и поносни, ону познату "Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала" - рекао је Вучић.
Како је казао, три рата се помињу у тој песми, "а онда смо их имали још".
- Не својом, али не искључиво и туђом кривицом. Званично и незванично, помагали смо браћи, Срби су гинули, за Книн, за Сарајево, за Приштину. У Книну се, данас, вијори шаховница које тамо никада није било, у Сарајеву је број Срба педесет пута мањи од онога који је био, у Приштини живи свега неколико Срба - навео је председник Србије.
Како је рекао, нема нас више ни у Косову Пољу где је много тога почело, "и то не зато што су Хрвати, Муслимани или Албанци били јачи и храбрији од нас, већ због тога што нисмо разумели позицију Србије и света, због тога што нисмо схватили да нисмо сами у свету и да се без света не може.
- Због тога што смо потцењивали све друге и што нисмо успели да рачунамо. Због тога што смо увек видели и слушали себе, други нас нису занимали - навео је он.
Како је казао, нисмо били са реалношћу ни у дослуху.
- Милошевић је био велики српски лидер, намере су му свакако биле најбоље, али су нам резултати били много лошији. Не зато што је он то зелео, већ зато што зеље нису биле реалне, а интересе и тежње других народа занемарили смо и потценили. И због тога смо платили највишу и најтежу цену. Нисмо постали већи. Или, боље рећи, нисмо постали већи на онај начин на који су неки то замишљали. Данас, без капи крви, било чије, јесмо - рекао је Вучић.
Зато данас, каже, после много година, Србија ради, а не бије се ни са ким. Зато што улаже, у живот, а не разбацује га около.
- Зато што нам деца расту, не сахрањујемо их после бомбардовања. Зато што смо се ослонили на знање, рад, а не на пушке. Зато што немамо више очи на леђима, како је говорио велики Бора Пекић, и љубимо земљу своје деце, а не својих предака, и част нам се налази не тамо одакле долазимо, него тамо где идемо и где ћемо да стигнемо. Зато што данас имамо своје место у свету. Свакога дана смо угледнији и уваженији - навео је Вучић.
Како је казао, хоће и мора да разговара са кососвким председником Хашимом Тачијем.
- Да, да, Албанац је. И не воли ме, не волим ни ја њега, али ако је Стефан Немања, оснивач државе српске, могао пред Манојла Комнина са омчом око врата, голорук, због Србије, па могу ваљда и ја, без омче, због исте те Србије и пред Тачија, и пред сваког другог на овом свету. И пред Могерини и Меркел и Макрона и Путина. И као што видите, и смем и могу. Могу, ваљда, за ову земљу, свима бар да кажем да нас неће понижавати и да је компромис када сви добију, макар по мало и ниико не добије све - навео је Вучић.
Како је казао, "и могу, и радим то, и хоћу, и хиладу пута ако треба, по било коју цену, па и по цену свеопште мржње, ка мени, и све да ме назову, било издајником, било великосрпским шовинистом, и да ме сутра и стрељају, зато што, за разлику од њих, знам разлику између салонског и правог патриотизма".
- И да је прави само онај у којем си спреман да жртвујеш све, па и сопствену садашњост, зарад будућности своје земље и њене деце. И то је цена коју хоћу да платим. Увек, и свугде, па и овде пред вама. Зато што, за мене, постоје само две ствари које, сигурно, никада нећу. Нећу да радим против своје земље, и нећу да лажем, своју земљу. Нису мој посао ни митови, ни снови, ни привиђења, нити сумануте визије Косова без Албанаца, или Косова без Срба - истакао је Вучић.
Како је казао, његов посао је реалност, "оно што јесте, сада и овде, на овом Косову, у овој Србији, а некој небеској".
- Пали смо ми са тог неба. Пали и озбиљно се разбили. Главе су нам крваве, руке поломљене, и немам ја више кога да шаљем горе,на небо, поготово што је и пад, за све нас, био чиста срећа. Са неба се, углавном, људи не враћају.
Остају горе, да их више никада не видимо и да их, у Србији, никада више нема. Свих тих, који су нам данас толико потребни. Да растемо, градимо, развијамо се. Да нас буде, у довољној мери да преживимо - истакао је он.
Како је казао, на Косову су данас остали најјачи и најхрабрији.
- Не заборавите да нас је 1991. године било, процентуално говорећи, три пута више него данас на КиМ. Зато ја говорим о реалности. Зато нећу борбене песме, нећу да вас хушкам, нећу вам обећавати оружје и муницију, иако је јасно да никоме нећемо дозволити да оружје и муницију користи против вас. Зато што вас хоћемо живе. Хоћемо српску децу, школе за њих, уџбенике, обданишта. Хоћу да имате довољно посла да пожелите ту децу. Хоћу породилишта, игралишта, путеве, фабрике, хоћу, на крају, да имате зашто овде да останете. Не на небу, него овде - истакао је Вучић.
Како је казао, немамо ми где, и морамо, у свему томе да нађемо баш ту меру, мира, достојанства и сигурности, без којих човек, једноставно, не може да буде човек.
- Зато, када вам причају како ја хоћу да мењам границе, лажу, јер границе данас, где су? Ми мислимо једно, Албанци, многобројнији и јачи на Косову, мисле другачије? Један део света мисли једно, други мисли друго. У ствари, ја хоћу да мењам ваша права. Да освојим, за вас, сва она права која вам припадају, и која су део онога што се зове цивилизован свет. И хоћу ваше право на живот. И ваше право на рад. И ваше право на слободу. На сигурност. Кретање, учење, лечење. И ако због тих права, морамо да учинимо компромисе, и ми и Албанци, јер без тога мира нема, увек ћу то да урадим. Само немојте то да зовете погрешним именом. Немојте да слушате кукњаву о разбијању српског јединства, јер је оно разбијено пре више од шест векова. Немојте ви у Београду да плашите људе ратовима, јер нико неће да ратује. Ви свакако нећете - навео је он.
Како је казао, немојте да нас спречавате да узмемо нешто, ви који отворено нудите, или сте већ дали све.
- Ми Срби када побеђујемо чинимо то, некада, поносито и поштујући победјене, али када губимо и када смо поражени, ми и наша политика, то не умемо ни да признамо, нити да разумемо шта се променило. Борила се Србија 1999. против НАТО часно и храбро. И изгубила, као И 610 година раније. Остали смо без значајних територија, Срби су напустили многа од својих огњишта не желећи да живе под албанском влашћу. Кад изгубите рат, за то се плаћа цена. Висока, највиша. А, ми, ми Срби и данас се правимо као да се ништа није догодило. Правимо се да нисмо сами, сопственим глупостима и под притиском западног света, учествовали у доказивању сопствене кривице и за сукоб на КиМ - навео је он.
Како је казао, "јесмо ли ми или неко други испоручили бившег председника Србије, између осталог, и због наше, тобож злочиначке политике на КиМ, јесмо ли ми испоручили и наше војне и полицијске генерале Хашком трибунал, и Ојданића и Владимира Лазаревића и Небојшу Павковића и Сретена Лукића?".
- Хоцемо ли договор са Албанцима или продужетак агоније у којој свакако губимо све. Питање је само времена, за годину, пет или десет. А, имамо ли било какву шансу овде на Косову без каквог таквог договора са Албанцима? Имају ли је Срби јужно од Ибра, чак и ако је Срби на северу, како тако имају? Колико сте ви драги моји Срби из Метохије, Липљана, Стрпца и данас стрепели пролазеци кроз бројна албанска места на путу ка Митровици? Колико пута дневно се запитате јесу ли вам деца сигурна на путу до сколе или пијаце? Хоце ли ваше старе неко негде да нападне зато шту су реч изговорили на погресном језику - навео је он.
Управо зато, каже, као председник Србије, "нисам зелео да забијам као ној главу у песак, већ сам зелео и зелим да се борим за вас и будућност ваше и наше деце".
- Имамо ли некакав нацрт решења у Бриселу? Немамо, нисмо ни близу њега. Али, по први пут, чини ми се да добро знамо да морамо и да разговарамо и бар да покушамо наше односе да уредимо. И ја знам да постоји хиљаде њих који само чекају да казу, аха, отисао је доле, а то доле је за њих Косово, а ниста ново није рекао. Као да је рећи нешто ново о Косову уопсте могуће. Као да све приче одавно нису исприцане. Али, ново је и то што нећу овде да псујем Албанце, нећу чак ни оне који су тукли Србе стварали им државу, већ желим да видим како делима моземо да створимо боље сутра за Србе на КиМ - навео је он.
Казао је и да "морамо да мењамо себе, да чувамо свој језик и културу свуда где Срби живе". И Немци су, каже, у најтежим тренуцима, када су губили све, опстајали на Гетеу, Силеру, Браћи Грим, на снази њихове културе и духовности.
- Ми Срби имамо и језик и писмо, и Теслу и Пупина, и Андрића, и Селимовица, и Пекића И Ћосича. Имамо и Владету Јеротића који се још 1987. године питао: "а помислимо ли ми Срби има ли у бар нечему и наше кривице и нашег неразумевања". Питамо ли себе како то да су Албанци некада, готово сви, говорили српски, а ми смо могућност знања албанског језика одбацивали с презиром? Албанци данас понашају се као Срби некада, јер им данашња осионост дозвољава да их српски језик све мање занима. Зато су, у многим сферама, све мање успешни. Ми ни ту лекцију још нисмо савладали - навео је он.
И шта је, казао је, "у ствари моја и наша идеја за сутра"?
- Идеја је да сачувамо наш народ. Идеја је да чувамо мир и покусамо, бар покушамо да успостављамо мостове поверења према Албанцима, да тежимо договору чак и када знамо да је готово немогућ, јер све друго води нас у амбис и у катастрофу. Хоћу и желим да верујем да после векова ратовања и сукобљавања можемо да имамо векове пристојних, рационалних, а за педесетак година, зашто да не и пријајатељских односа са Албанцима. Зато сам захвалан и свима у Европи и свету који разумеју тежину наших односа и који схватају важност наших разговора - рекао је Вучић.
Како је казао, ми данас желимо да будемо део Европе, Албанци зеле да добију визну либерализацију, и једни и други желимо бољи живот за своје грађане. До таквог, каже, бољег живота нема пречице, ни за нас ни за њих, преко гробова оних других.
- Морамо и мораћемо да живимо и заједно и једни поред других. И зато ћемо да разговарамо и преговарамо, до изнемоглости, ако је потребно - навео је Вучић.
Како је казао, неће се ни једног тренутка двоумити да заштити Србе на Косову и Метохији.
ОВДЕ погледајте какву је сурову реалност показала Вучићева посета.
Извор: Блиц
