Тек два дана касније откривена је његова смрт јер је на вратима хотелске собе оставио ознаку 'не узнемиравај'. О његовој смрти одмах су обавестили његовог нећака Саву Косановића: "На столу је стајала једна од многобројних металних кутија у којима је држао своје папире. Била је откључана и отворена. У њој су била писма њему блиских особа и неке фотографије које су му биле вероватно биле врло важне и које су на њега оставиле утисаку тим последњим тренуцима. Живот му се угасио као свећа", пише у књизи Бранимира Јовановића 'Теслин чудесни свет'.
Његово тело било је два дана изложено у погребној дворани у Мадисон авенији, где је одржана комеморација 10. јануара. Научнику су дошли да одају почаст и многе уважен јавне личности, пријатељи и познаници, а говоре је преносио радио Њујорк.
"Градоначелник Њујока Фиорело Хенри Ла Гвардиа прочитао је опроштајни говор који је написао Лоуис Адамич, словенски писац, есејиста и преводилац и група 'Слован' одсвирали су српску родољубну песму 'Тамо далеко'", каже Милица Кеслер, коауторка изложбе поводом обележавања годишњице Теслине смрти. Опело је одржано у Катедрали Св. Јована Богослова која је први пут отворена након 20 година.
"Епископ Дионисије, поглавар Српске православне цркве у САД, није дошао јер му се није свидело што ће тело бити кремирано, па је послао своу замену коју је нећак Косановић отпустио јер је деловао прљаво и неуредно", навела је Шарлот Мужар, дугогодишња секретарица дипломате и публицисте Саве Косановића чија је мајка Марица била најмлађа Теслина сестра.
Брига о Теслиној имовини припала је нећаку Косановићу и то према одлуци америчких власти од јануара 1943. Он је пре одласка за Лондон исплатио све рачуне за лежарину Теслиних ствари и чување посмртног пепела. Хтео је да види и Теслину оставштину, али су му радници у складишту рекли да је 'група момака из ФБИ-а дошла ноћу и направила снимке свих његових ствари."
Све што је остало иза Тесле упаковано је у 60 пакета и бродом 'Србија' из Њујорка је отпловило за Ријеку, а затим у септембру 1951. године стигло у Београд. Тамо је све прво било смештено на Електротехничком факултету, а годину дана касније у Генчићеву вилу.
Занимљиво је да је ФБИ бацио око на његове изуме иако је Тесла имао америчко држављанство. Тачније речено, о његовим изумима бригу је преузео Уред, а надзор над власништвом странаца који је све његове ствари, пре но што су пребачене у Европу, ставио на сигурно место и преконтролисао. Разлог су Теслини изуми, а нарочито тзв. 'зрак смрти'.
Иако су службено демантовали да су биле због тога забринути, америчке су власти биле заправо јако заинтересоване у којој је фази изум. Он заправо и није био посебна тајна, јер је о њему писао Њујорк тајмс још 1934. године. Али, кад проналазач таквог калибра спомиње било какво оружје, свака влада постаје забринута.
У писму Џ. Едгар Хуверу, првом и дугогодишњем шефу ФБИ-а, један његов службеник је 1940. године описао ситуацију у светлу новинских прича: "Ако је, као што тврди аутор текста, Никола Тесла доиста усавршио 'зрак смрти', потребна је мера предострожности да га се заштити од могуће отмице и мучења уколико би непријатељ желео да се домогне ове тајне која је непроцењиво вредна за одбрану", пише Винтаџ Њуз.
За једног од тих непријатеља сматрали су и самог нећака Саву Косановића, који је почетком 1950-их успео да врати имовину свог стрица. Директор ФБИ-а Хувер дао је Теслиним документима ознаку најтајнијих материјала, јер су потенцијално могли бити опасни у рукама непријатеља. Данас се налазе у споменутом београдском Музеју Николе Тесле.
Прочитајте ОВДЕ какву је то тајну пирамида знао КГБ.
Извор: Курир/Express. hr
