Пише: Предраг Ћеранић
- Турска као предмет анализе апсолутно запостављена иако упорно показује амбицију да буде геополитички "играч", а то је немогуће без њеног повратка на Балкан, "меки стомак" ЕУ, који је одувијек био капија и једини могући правац транспорта богатих ресурса из централне Азије ка ЕУ.
- Путинов долазак у Београд и величанствен дочек који му је приређен, били су јасна и недвосмислена порука да Русија неће одступити с Балкана. Путин је то, уосталом, отворено и рекао
- "Сиријски пасоши" за мигранте праве се у Француској. И то је потврда да се ради о добро испланираној операцији хаоса у којој треба да нестане Европа какву познајемо и створи конгломерат незадовољних, којима би се лако манипулисало и њихово незадовољство усмјеравало према главном циљу глобалиста – Русији
На први поглед, ситуација је уобичајена те ни мејнстрим медији додатно не подижу “температуру“ већ је ревносно анализирају. Они дјелују према устаљеној матрици при чему преовлађују домаће теме.
Европски медији су заокупљени Брегзитом, немирима у Паризу, прилично пажње посвећују односу САД и ЕУ, нарочито питањима попут диверсификованих извора нафте и гаса, опасности од Русије и могућности ЕУ да се одбрани. Доминирајуће теме такође су Украјина и антируска хистерија балтичких земаља и Пољске.
Коријени русофобије датирају од Кримских ратова када су поједине земље Запада биле на страни Турске.
А управо је Турска као предмет анализе апсолутно запостављена, како од поменутих тинк-танкова, тако и од водећих медија. Потпуно неоправдано, јер Турска упорно показује амбицију да буде важан фактор у региону и геополитички "играч".
Ревитализација Турске у наведеном смислу немогућа је без њеног повратка на Балкан, “меки стомак“ ЕУ, који је одувијек био капија и једини могући правац транспорта богатих ресурса из централне Азије ка ЕУ.
Недавном изјавом да Дејтонски спопразум треба ревидирати јер није донио рјешење, датом у Анкари на конференцији за новинаре са хрватском предсједницом Колиндом Грабар Китаровић, Ердоган је наговијестио да би се Турска могла убрзо укључити у рјешавање питања на Балкану.
На Блиском истоку он упорно крши све договоре и прави “тампон зону“ на подручју које је Турској припадало у доба султаната, када је дио Сирије уз границу са Алепом био турска провинција.
Медији су већ потврдили да се на дијелу Сирије под контролом турских трупа већ организује турска јавна управа и да функционише образовни систем Турске. На тај начин на тлу Сирије оживљава 82. провинција Турске.
Турска има добре односе са Катаром, гдје се налази и турска војна база. И поред случаја Кашоги, добри су и односи са Ријадом. У Сирији операције воде и селефије, првенствено Муслиманска браћа, чији је Ердоган заштитник.
У Ердогановим рукама налази се и "вентил" мигрантског тока који би према ЕУ могао да потече заједно са Турским током, односно руским енергентима. Умјесто пута ка ресурсима, ЕУ је добила пут миграната.То и јесте ноћна мора ЕУ, којој пријети опасност са више страна: мигранти, Брегзит, САД...;
Брегзит, ако се одвије до краја, имаће разорно дејство по ЕУ.
Не само за ЕУ, Турска је енигма и за САД, гдје Ердогана сматрају за превртљивог и непоузданог.
Ипак, и поред тога што су скоро све важне фигуре поредане на “великој шаховској табли“, будућа дешавања тешко је предвидјети.
Што се Балкана тиче, он ће поново бити подручје на којем ће се преламати утицај великих сила и свједок промјене свјетског поретка од монополарности ка биполарности. И поред, у САД, широко прихваћене доктрине Пола Волфовица да САД и даље буду једина глобална сила, ствари ће се одвијати другачије.
Путинов долазак у Београд и величанствен дочек који му је приређен, били су јасна и недвосмислена порука да Русија неће одступити с Балкана. Путин је то, уосталом, отворено и рекао.
Кратковидост администрацији Бриселу не дозвољава да реално сагледа могућности превазилажења мигрантске кризе. За ЕУ би било много боље да изгради чврсте и непропусне границе на источном и јужном ободу Балкана, јер би мигрантски инжињеринг незаустављиво у европске градове могао довести борце Ал Каиде и Исламске државе, који тренутно губе позиције у Сирији.
Звучи чудно, али главни "алат" у мигрантском инжињерингу је смарт телефон. Телефони се у кратком року испоручују преко активиста, разних бораца за мигранте и људска права, којима финансијска средства не дотичу само од Сорошевих организација, већ и од земаља ЕУ добијају додатне грантове. Користе и специјалне сајтове за упуства мигрантима за илегални прелазак државне границе, чак и границе Мађарске са Србијом.
Мигранти од поменутих организација добијају и правну помоћ. Али и предвиђену суму новца путем Вестерн Унион.
Мађарска, Русија и Бјелорусија не желе мигранте. Они нису пожељни ни у Италији, али мјере владе се споро проводе због опструкције, јер се Романо Проди не мири са поразом, а и како би, као припадник Римског клуба.
Мигранти се из Турске бродовима допремају на грчка острва, а затим преко Грчке и Србије стижу на Балкан. Значајан број миграната који стижу на Балкан имају сиријске пасоше, за што се испрва претпостављало да их је штампала Ал Каида у освојеним градовима, због квалитета израде. Нико није сумњао у њихову оригиналност док нису почеле пристизати информације да се пасоши израђују у Француској.
Ради се о добро испланираној операцији хаоса у којој треба да нестане Европа какву познајемо и створи конгломерат незадовољних, којима би се лако манипулисало и њихово незадовољство усмјеравало према главном циљу глобалиста – Русији.
О срамоти британског министра одбране прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТРС
