Овај сукоб на ратишту до детаља описује некадашњи официр Арканове Српске добровољачке гарде и стриц Милорада Улемека Легије Михајло Улемек. Сукоб између Мартића и Аркана настао је, додаје, због тога што се овај драо како неће да допусти да му криминалци из Београда вршљају по терену.

- То је та прича, ми смо остали тамо два и по, три месеца, било је још после сукоба - каже Улемек.

Како се Улемек присећа за наш лист, тих дана отишао је до председника Скупштине РСК Здравка Зечевића да га пита ко је издао наређење о распуштању Добровољачке бригаде.

- Он је питао пуковника Ђиласа ко је издао, овај каже "нисам ја" а његов потпис стајао ту. Значи, демантовао га одмах. Како сад то, има потпис, а тврдите да нисте издали... Издали сте прво усмено, а онда писмено. То се десило у Обровцу 1993. године, крајем јануара, почетком фебруара. Обровачка бригада је распуштена 21. јануара, 22. су Хрвати упали у тај део и кад смо ми дошли тамо 24, било је то што је било: Обровац је био напуштен, села напуштена, цео Велебит напуштен... - наводи Улемек.

У том тренутку Улемеку је пришао један од официра и испричао му зашто је све напуштено:

- Рекао ми је да је дошло до распуштања бригаде и да је наређење издао командант корпуса, прво усмено. Тај који је мени рекао све је Јова Допуђа, резервни мајор по чину... Он је мени рекао: "Пуковниче, мени су наредили прво усмено распуштање, ја нисам хтео да распустим и онда су ми после у 3.15 послали писмену наредбу. Ја сам распустио бригаду која је бројала 1.100 људи да би у 6.15 Хрвати напали тај део". Кад сам ја то све сазнао, тражио сам састанак, на којем је присуствовао Миле Мартић, у то време министар полиције, Горан Хаџић, председник РСК, Здравко Зечевић, председник скупштине и, нормално, сви официри присутни на том делу ратишта. Био је и Миле Новаковић.

Када је Улемек пришао Здравку Зечевићу и рекао да провере које је распустио бригаду, тад је настала цела фрка.

- Зечевић каже: "Нисам ја распустио" и онда ја извадим папир и кажем прочитајте чији је ово потпис... Каже, потпис команданта корпуса пуковника Ђиласа и онда је Мартић скочио, јер цео тај рат је била издаја, што се касније све сазнало, и полако ће се све и сазнати. Миле Мартић је скочио: "Шта је сад ово, неће мени криминалци из Београда водити рат, неће мени криминалци из Београда решавати". И онда је реаговао Жељко, извадио пиштољ и набио му у уста: "Пи*ко једна полицијска, нећеш ти мени бити министар него ћеш поново ићи на улицу да контролишеш ове што возе бицикла без светла" - закључује Улемек.

Ко је Милан Мартић?

- бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године

- пре тога био министар полиције РСК

- осуђен пред Хашким трибуналом 2007. на 35 година затвора

- казну служи у затвору у Естонији у нехуманим условима.

Курти хоће у рат са Србима! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф