Др Неле Карајлић рекао је да је концерт “Азре” на Хвару 1980. године био нешто најузбудљивије што је у животу видео.
“После тога сам, мање више, гледао концерте свих озбиљних светских бендова и ништа није било чак ни слично том Азрином. Ангажовани текстови у рокенролу појавили су се на југословенској сцени у моменту када је Тито умро. Апсолутно сам уверен да је рокенрол у Југославији био пројекат Савеза комуниста да се дозволи деци да свирају, јер је то добра друштвена активност, а и рокенрол је сам по себи лева оријентација, па је и природно да постоји у земљи која има социјалистичко самоуправљање као срж система. Тито је то знао и пустио рокенрол, што смо ми као талентован народ искористили да направимо одличну југословенску рок сцену”, рекао је он.
Џони Штулић и Азра су, сматра Неле, на целој домаћој рок сцени били аутентични, а Азра је, како каже, била први бенд који није био рок памфлет.
“Џони је човек свилене душе”, рекао је Карајлић. “Ту своју свиленост бранио је ароганцијом према људима у непосредној близини. Срео ме је 1994. године у Београду и питао: ‘Карајлићу, је л’ још увек свираш?’ Лаконски сам му одговорио: ‘Свирам’. А он ће: ‘Па, зашто то радиш кад не знаш да свираш?'”, испричао је Неле Карајлић.
Прочитајте ОВДЕ шта је недавно рекао Карајлић а тиче се Сарајева.
Извор: Недељник
