Окупљене је прво поздравио Миодраг Симовић, један од организатора.
Он је рекао да је недавна блокада Ректората учинила да та институција стане на страну студената.
Грађанима се потом обратила Валентина Рековић, једна од студенткиња која је учествовала у недавној блокади Ректората.
- Желим да се обратим представницима власти и да их питам да ли знају чега се један студент одриче да би стекао диплому. Желим да кажем извините што нас боле лажне дипломе на нашем универзитету - рекла је Рековић која се захвалила свим студентима који су учествовали у блокади Ректората.
- Половина министара у Влади Србије има лажне дипломе. Од 4. новембра министар Синиша Мали више неће бити доктор наука - рекла је Рековићева и додала да Универзитет у Београду мора да очува интергритет.
Након ње, окупљенима се обратио професор Филозофског факултета Оливер Тошковић који се у говору присетио ранијих студентских протеста.
- Пало ми је на памет да су 68. студенти на овом Тргу тражили слободу штампе, 50 година овде ми тражимо слободу - рекао је Тошковић.
- Ова власт мора да схвати да политички противници нису родитељи чија су деца настрадала, нити ректорка. Зато мислим да је важно да сви ми и власт дозволимо одбору за етику да на миру седне и да напише своје мишљење и да својом чашћу сами потпишу тај папир у миру без притиска. Имају време да седну и размотре - рекао је Тошковић.
Реч је преузео Владимир Радојчић из иницијативе "Не давимо Београд". Он је рекао да грађани треба да се подсете на октобар 2000. године.
- Тада сам био са другим изборима и мислио сам да смо се изборили за нормалну Србију. Тог дана живот су изгубили Јасмина Јовановић и Момчило Стакић као жртве за слободу - рекао је Радојичић након чега је одржан минут ћутања.
- Где се налазимо 19 година касније као људи и друштво? Србија је окупирана, отели су изборе и право да слободно бирамо. Ми не пристајемо на лажиране изборе, кривотворене мандате - рекао је Радојчић.
Како је најављено, учесници ће након обраћања организатора кренути у протестну шетњу. Протестна колона ће се кретати од платоа испред Филозофског факултета, улицама Васе Чарапића, Француске, Симине, Дечанске, Македонске, Светогорске и Таковске, где је зграда Радио-телевизије Србије, а завршава се на Тргу Републике.
Како су почели протести
Подсетимо, први грађански протест одржан је 30. новембра у Крушевцу, неколико дана пошто је лидер Левице Србије Борко Стефановић нападнут пре одржавања трибине у том граду. Дан после напада, Стефановић је на конференцији за новинаре показао своју кошуљу окрвављену у том нападу, па је прва протестна у Крушевцу одржана под називом "Стоп крвавим кошуљама".
Недељу дана касније, 8. децембра, шетња је први пут организована и у Београду. Од тада, грађани сваке суботе шетају централним градским улицама, а једини изузетак је био 16. јануар, среда, када је, на годишњицу убиства организована шетња за Оливера Ивановића. Окупљени су тада у тишини прошетали до Храма Светог Саве, где су запалили свеће.
На самом почетку, и протест у Београду носио је назив "Стоп крвавим кошуљама" да би после неколико шетњи главна парола постала "1 од 5 милиона".
Борељ у понедељак одговара на питања о Косову! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
