Најаве о избору специјалних изасланика, враћању за преговарачки сто, јаснијем укључивању великих сила, као и региоалном скупу управо говоре управо у прилог томе. Када се све посложи, издваја се неколико корака који су изгледни у наредном периоду и који би требало да воде изналажењу решења за Косово.
Информација да председник САД-а Доналд Трамп намерава да именује Ричарда Гренела, актуелног америчког амбасадора у Немачкој за специјалног председничког изасланика за преговоре Београда и Приштине, као и најаве највиших европских званичника о именовању изасланика ЕУ за решење овог питања, створила је климу у јавности да би "косовски чвор" коначно могао да буде расплетен и да би ово деценијско питање ускоро могло да добије свој епилог, али под другачијим преговарачким условима.
Како би ово спорно питање коначно било решено стручњаци сматрају да је неопходно укључивање "изасланика" светских сила и саме ЕУ у овај процес, будући да преговарачки посредници до сада нису направили неке помаке у овом процесу.
Поред увођења улоге изасланика, говорило се и одржавању регионалног скупа који би подржао решење овог питања као и могућности Дејтона 2, односно, постизања међународне сагласности о косовском питању.
Истраживали смо, како би преговори Београда и Приштине могли да изгледају у пет кључних корака.
Избори у Приштини, укидање такси и враћање за преговарачки сто
Преломна тачка, како се очекује, требало би да буде управо одржавање избора и формирање нове владе у Приштини. Тада би, према очекивањима и тумачењима, како домаћих, тако и иностраних званичника, требало да дође до укидања такси на српску робу које је Приштина увела, а затим и враћања за преговарачки сто.
Колико су косовски избори важни за процес наставка преговора потврдио је и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб изјавио да очекује да ће таксе које је увела Приштина бити укинуте након данашњих избора и да ће дијалог у истом формати формату бити настављен.
Стопостотне таксе које је Приштина увела на робу која долази и Србије већ скоро годину дана су камен спотицања и потез који је затворио врата преговорима и удаљио обе делегације од преговарачког стола.
Иако су са свих страна, посебно из Америке и ЕУ стизале препоруке како би таксе требале да буду укинуте, тадашњи премијер Рамуш Харадинај је одбијао да то да учини. Сада се формирање нове Владе, на чијем челу потенцијално не би био Харадинај виде као добар корак ка укидању такси које би вратиле Београд и Приштину у процес преговарања.
- То фактични значи да се наставак дијалога можемо очекивати након избора на Косову. Нашој страни остаје да се припремимо, одредимо платформу коју ћемо заступати. Потом би требало и да одредимо ко ће бити представник Србије у овом процесу и да се спремимо за преговоре - каже за " Блиц" аналитичар Душан Јањић.
Укључивање изасланика САД у процес преговора
Када је амерички секретар Метју Палмер проглашен званичником САД за питање Балкана у јавности се спекулисало да ће његова најважнија улога бити у наставку дијалога Београд и Приштине, међутим у овом процесу ће ипак, како сада стоје ствари, у име САД учествовати посредовати неко други - Ричард Гренел.
Његово именовање за специјалног изасланика објављено је изненада, крајем ове недеље.
- Овакав потез Трампа је чини ми се за све био изненађујућ, али овакав одабир шаље само једну поруку, а то је да нема више одлагања решења косовског питања које је очигледно Америци у фокусу - наводи Јањић.
Како Јањић сматра укључивање Гренела даће потпуно нов обрис дијалогу, те ће сада и ЕУ у процес преговора укључити своје нове представнике.
- Гренел има доста веза, зна доста, био је амабасадор у Немачкој што мени ствара претпоставку да ће сада и Немачка бити укљученија у цео процес. Ово означава прелазак у нови формат у коме се причало од 2016. године до сад - објашњава Јањић.
Укључивање изасланика ЕУ у процес преговора
И поред тога што се процес преговора Београда и Приштине води под окриљем ЕУ, повремено се од челних земаља уније могло чути о именовању специјалних изасланика који би се бавили питањем преговора.
До сада је, по функцији, високи представник за спољну политику обављао посао посредника у дијалогу, а Федерику Могерини, чију су успешност у том послу многи оспоравали, требало је да замени Шпанац Ђузеп Борељ. Међутим, у европској јавности појавиле су се недавно информације о томе да ће бити именован специјлани изасланик за питање преговора.
О томе се није јавно отворено говорило, све док на то питање није одговорио немачки амбасадор у Србији Томас Шиб.
- Размишља се да ли ће бити и неки посебан изасланик који ће бити надлежан управо за процес дијалога. Немачка и Француска желе и даље да подржавају процес дијалога, али формат ће бити исти – Београд и Приштина воде дијалог уз посредовање ЕУ и новог представника Бореља. Нећемо створити нови формат већ желимо да подржимо дијалог уз наду да ћемо имати и неки помак - рекао је он.
У, међувремену, још једном је потврђена тежња француског председника Емануела Макрона да се директније укључи у дијалог, коју је он сам изнео приликом недавне посете Београду. Наиме, шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је "Блицу" да му је Макрон у Њујорку пренео да ће до тога доћи управо након избора на Косову, заказаних за сутра
- Може се очекивати да и Немачка сада именује свог специјалног изасланика који ће се бавити питањем Косова. Ово значи да ће та особа, коридинисати акције и једне и друге стране, давати предлоге о томе како би могло да се спроведу поједина решења и слично, док би приликомодржавања састанака улога изасланика била посматрачка - сматра Јањић.
Регионални скуп о Косову
Немачка и Француска наметнуле су се у протеклом периоду као двојац који би требало диркетно да се ангажује у решавању косовског питања.
Једна од идеја тог двојца, који чине Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел, а који је пренео председник Србије Александар Вучић, јесте да се организује нека врста регионалног скупа након којег би били интезивирани разговори о питању Косова.
До сада је у више наврата тумачено да би за било какво решење, а поготово оно које би укључивало промену граница, што су у начелу подржале и поједине светске силе, укључујући САД, морала да постоји нека врста сагласности у региону. Стручњаци су пре свега тумачили да би државе у региону морале да прихвате да је реч о преседану и да се, на известан начин, обавежу евентулани такав договор о Косову неће водити домино ефекту.
Сматра се да би регионални скуп о питању Косова на коме би учестовали и заступници осталих балканских држава био неопходан како се и остале државе усагласиле са могућим решењем и не би противиле постигнутом договору између Београда и Приштине.
"Дејтон 2"
Један од коначних корака, ако је судити по сигналима из међународне стручне јавности, била би међународна конфернција слична оној у Дејтону, тј. конфернција на којој би се велике силе укључујући и Русију и Кину усагласиле о постигнутом договору.
Какав год да је исход договора представника Београда и Приштине, стручњаци сматрају да је поред сагласности ЕУ и Америке неопходно усаглашење и осталих светских сила.
- Генерална скупштина Уједињених нација је место где се мора чути руски и кинески став по питању Косова. Када се коначно договор буде постигао он мора званично бити представљен на седници Генералане скупштине УН-а, а тада свој глас морају дати и Русија и Кина, што значи да и поред тога што формално не учествују у процес преговора, мораће да се усагласе са крајњим решењем, јер уколико то не учине, решење не може бити постигнуто иако су Београд и Приштина формално постигле договор - истиче Јањић.
Прочитајте ОВДЕ шта је то Коснет рекао приликом обиласка биралишта у Грачаници.
Извор: Блиц
