Најновије

ПОЛИТИКА У ФУДБАЛУ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО ПРВЕНСТВО ЕВРОПЕ 2020: Србија и такозвано Косово-само један од забрањених мечева

УЕФА сматра да фудбал и политику не би требало мешати. Али, у неким случајевима тај европски фудбалски савез прави и изузетке. То би могло да има последице и по Првенство Европе 2020.

Презентација Србије у фудбалу (Фото: РИА)

„Јуче сам се мало позабавио модусом“, рекао је немачки фудбалски селектор Јоаким Лев након извлачења парова за Фудбалско првенство Европе 30. новембра у Букурешту. А онда је, уз миг, додао: „и, уз помоћ двоје-троје људи сам успео и да га схватим“.

И заиста, извлачење се испоставило као веома компликовано. То је тако због великог броја домаћина, од којих максимално по двоје могу да играју у истим групама предтакмичења. Седам од 12 домаћина већ се квалификовало за прво паневропско Првенство. Осталих четворо надају се да ће успети да се изборе за карте за Шампионат које су још на располагању. За то ће имати прилику тек у марту 2020. у плеј-офу Лиге нација. Једино Азербејџан (игра се у Бакуу) дефинитивно неће учествовати на турниру.

Ако се такозвано Косово квалификује

Извлачење је додатно закомпликовано и тиме што је УЕФА елиминисала могућност одржавања политички шкакљивих утакмица у предтакмичењу. Тако тимови Украјине и Русије, због конфликта који траје од 2014. године, нису смели да „налете“ један на други. А до других „забрањених утакмица“ могло би да дође уколико се за завршницу такмичења квалификују такозвано Косово, Србија или Босна и Херцеговина.

УЕФА је ставила на „црну листу“ шест нежељених комбинација и до њих не би смело да дође на свим клупским и репрезентативним такмичењима: Украјина против Русије (од 2014), такозвано Косово против Србије (2016), такозвано Косово против Босне и Херцеговине (од 2016), такозвано Косово против Русије (од 2019), Јерменија против Азербејџана (од 2010.) и Шпанија против Гибралтара (од 2013. године). О „листи забрањених утакмица“ одлучује Извршни комитет УЕФА, или, ако мора да се одлучује брзо, „хитни панел“ – петочлани одбор на чијем челу је председник УЕФА.

Поремећена једнакост такмичења?

Критичари сматрају да је поремећена једнакост у такмичењу и да је УЕФА сада повредила сопствено начело према којем не треба мешати фудбал и политику. „За УЕФА је од највећег значаја да се гарантује безбедност навијача, играча и свих релевантних актера на свим такмичењима УЕФА“, саопштио је тај Савез. „Иако УЕФА инсистира на раздвајању политике и спорта, екипе и репрезентације неких земаља морају до даљег да остану раздвојене, јер безбедност не може да се гарантује“.

При том је у игри и велики прагматизам, сматра професор Јирген Митаг са келнског Факултета за спорт. Он за ДW каже да се „УЕФА, као и ФИФА и МОК, труде да спрече прејако утицање политике на велике спортске догађаје“. „С друге стране, она веома добро зна да фудбал због свог значаја не може да буде сасвим аполитичан. УЕФА настоји да то све избалансира“.

„Максима је прагматизам“

Један представник УЕФА је пре пет година – када се интензивно дискутовало о томе да ли би дуел Србије и Албаније требало да доспе на листу „забрањених утакмица“ – навео три критеријума којима се руководи та организација. Имају ли све стране нормалне дипломатске односе? Постоји ли оружан сукоб? Да ли је један од та два фудбалска савеза поднео захтев да више не мора да игра против друге земље?

Професор Митаг каже да је то само груба смерница: „Максима је прагматизам. Тамо где постоје посебно велике опасности, настоје да мање или више рафинирано спрече већи конфликт. Друго је питање да ли се то увек крунише успехом“.

Комплекснија времена

У време Хладног рата, каже Митаг, УЕФА је била нешто као „градитељ мостова“. Тада су фудбалски дуели између екипа из идеолошки супротстављених блокова били нормална ствар и у телима УЕФА се око тог питања сарађивало.

Али, односи су после тога постали много комплекснији. „Данас има много више актера. Сетимо се само утакмице Бугарске против Енглеске (Енглези су средином октобра победили са 6:0 у Софији на квалификацијама за Европско првенство, а утакмица је виша пута прекидана због тога што су из публике више пута стизали расистички, увредљиви покличи на рачун енглеских фудбалера, прим. ред). Постоје навијачи, савези, притисак медија. То су поља у којима настају напетости друкчије врсте него раније, и за УЕФА је теже да повуче јасну линију између онога што допушта и онога што не допушта.

Фудбал није увек средство које гради мостове као што је то био случај у времену Хладног рата, „већ може и да појача напетости“, каже Јирген Митаг. „УЕФА мора да поступа врло прецизно и рафинирано“.

Европски савез изричито указује да „црна листа“ није нешто што је уклесано у камен. Тако је УЕФА 2014, након нормализације односа између Русије и Грузије, поново допустила међусобне мечеве тих репрезентација који су дотле били забрањени.

Само ограничено спроводљиво

То што је УЕФА искључила могућност одржавања „забрањених утакмица“ само у групној фази такмичења, има свој разлог. Када на турниру дође до „нокаут-фазе“, онда је то практично немогуће. То се показало у Европској лиги 2014/15 када су у четвртфиналу била два украјинска (Дњепр Дњепропетровск и Динамо Кијев) и један руски тим (Зенит Ст. Петерсбург).

Да су сва три тима стигла до полуфинала, два украјинска тима би играла један против другог и тако би постојала теоретска шанса да се „забрањена утакмица“ игра у самом финалу. Она не би могла да буде отказана. У поменутом случају није дошло до те ситуације, јер су Санкт Петербург и Динамо Кијев испали у полуфиналу. Неки пут се политички проблеми решавају на спортски начин. Можда ће тако бити и на Првенству Европе 2020.

Звезда продаје Борјана! Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Извор: Дојче вече/kosovo-online. com

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube