Ипак, подсетимо се да је и Драгутин имао својих момената када је, „витлајући“ аргументима, неспорним научним чињеницама разгонио дукљанске фалсификаторе „на буљуке“, убедљиво доказујући српски корен Црногораца.
У тексту „Јуриш на вјетрењаче“, објављеном у књизи „Рани ратови“ и „Монитору“, Паповић саветује Новака Аџића да, уколико заиста жели да сазна какав је био национални осећај Црногораца, мора да консултује прворазредну и непосредну историјску грађу, а прескочи омиљене дукљанске „изворе“ типа – „рече ми један човек“.
Констатујући да су Црногорци себе несумњиво сматрали делом словенског и славено-сербског народа, др Паповић апострофира чињеницу да је и владика Данило говорио за себе: „Данил владика Цетињски војеводич србској земљи“. Истиче и да је владика Василије у предговору своје „Историје о Црној Гори“ навео: „… ја смерни пастир славеносерпскога црногорскога народа“.
Паповић наглашава да су се, попут Петровића, и народ и главари осећали као Срби. Тако открива и да су главари, у писму млетачком изванредном провидуру од 24. октобра 1756. године за себе навели:
„… ми православне вере христијанске и закона свете цркве васточне, а рода частна и света славено-сербскога од кога су происходили свети цари сербски и герцоги черногорски, равно тако патријархи и архијереји“. Истиче да је и Станислав Радоњић, 1758. године од руске царице Јелизавете тражио да му изда потврду да води порекло од цара Душана. Апострофира и чињеницу да је Петар I, баш као и владика Василије, своју „Кратку историју Црне Горе“ поносно почео са Немањићима.
„Доказивати српски национални осећај Његоша и краља Николе било би излишно. То је аксиом.“, ускликну тада научник, Драгутин Паповић.
Он закључује да је Српством била испуњена свака пора црногорског друштвено-политичког бића, те да се свако ко не верује у овакве тврдње у исто може уверити консултовањем бројним часописа, увидом у званичну преписку владара, те проучавањем културне и образовне политике.
Паповић је на крају послао поруку Новаку Аџићу да је „немогуће мењати прошлост и да су ти покушаји равни покушајима главног Сервантесовог јунака“, уз упозорење да ће се дукљански фалсификати „разбити о зидове ветрењача“.
Чињеница је да се о Драгутинова упозорења оглушио Новак Аџић, али и сва Драгутинова фалсификаторска, корумпирана ДПС братија.
Што је најтрагичније, о савете Драгутина научника, оглушио се и – Милов историчар, посланик Драгутин.
Више о српском Термопилском кланцу прочитајте ОВДЕ.
Извор: in4s.net
