Мирне револуције 1989. довеле су до пада Гвоздене завесе, а Хладни рат проглашен завршеним. "Надали смо се да ће након Хладног рата уследити ера мира", рекла је Сара Брокмајер експерткиња за мировне процесе УН из берлинског труста мозгова "Глобал Пaблик Полиси”.
Да ли је данас мање ратова него раније?
Ова нада се брзо показала неоснованом. Јер, широм света још увек постоје бројни сукоби. "Поново је више сукоба, више насиља и - посебно откако је избио рат у Сирији - више мртвих у ратним сукобима", казала је Брокмајер.
Разлог за то су пре свега сукоби унутар држава 90-их година прошлог века, на које нико није ни помишљао након пада Берлинског зида - југословенски ратови, рат у Сијера Леонеу или у Демократској Републици Конго. Са ратом у Малију од 2012. и у Сирији који је почео 2011, овај тренд се изгледа наставља.
Само у последњих десет година истраживачи са Одсека за мир и истраживање конфликта на Универзитету у Упсали забележили су 23 рата, као и 162 мања сукоба са мање од 100 мртвих годишње.
Сара Брокмајер сматра да смо постали бољи када је реч о препознавању знакова конфликта, но упркос томе не можемо да их спречмо. "Још увек нисмо научили да правовремено политички реагујемо и делујемо се пре него избију оружани сукоби."
Конфликти постају комплекснији
Са глобализацијом након пада Берлинског зида ратови су постали комплекснији. Јер, осим две зараћене стране, ту су често укључене и други актери, које на пример шаљу своје трупе, испоручују оружје, обучавају безбедносне снаге или врше војне експертизе. До почетка 2000-их су у конфликтима у просеку биле укључене 2-3 спољна актера. Наредних година се тај број повећао на четири до пет.
Основни разлог за то су комплексни конфликти на Блиском истоку. На пример у борби против талибана 2009. била су укључена 46 спољне актера. Ту се рачунају и међународни савези попут НАТО, који је у случају Авганистана предводио међународне снаге. На сличан начин је комплексан и рат у Сирији. Почетком октобра 2019. избројано је десет различитих главних протагониста рата, чија се мрежа интереса константно мења.
Издаци за војску се смањују широм света
2017. године су земље у свету инвестирале 1,8 хиљада милијарди евра у своје војске. То је око два одсто брутонационалног дохотка у свету. Била је то рекордно ниска сума. И заиста, издаци за војску су, релативно гледано, протеклих деценија у сталном паду.
Прочитајте ОВДЕ како је Путин докрајчио оне који су хтели гладну Русију.
Извор: Дојче Веле
