Медиј подсећа да је и Русија европска земља и да се њена Западна војна област граничи са НАТО пактом, који тамо гомила оружја и лансере крстарећих пројектила „камуфлиране“ у вертикалне лансере Мк-41 који се тренутно налазе у Румунији.
Међутим, Сједињене Државе брине не само јачина већ и мобилност руске војске, која је показала да у врло кратком времену може да дође до Венецуеле или Јужне Африке, било стратешким бомбардерима или војним бродовима.
Према недавном извештају истраживачке корпорације РАНД, операције у Сирији и Украјини научиле су Русију да на бојном пољу ефикасно користи и копнено и електронско оружје. У међувремену, готово две деценије сукоба на Блиском Истоку смањила су способност Сједињених Држава да се боре против равноправних противника, каже се у документу.
Руско улагање у развој копненог, балистичког, ватреног и електронског оружја од 2000. године претворило је руску војску у “високо мобилну силу која је способна да окупира и држи територије у Европи”, пише Military Times, позивајући се на недаван извештај корпорације РАНД под називом “Трендови у руским оружаним снагама”.
Према ауторима документа, искуство руског учествовања у украјинском сукобу показало је способност Москве да ефикасно користи јединице величине дивизије на бојном пољу. Истовремено, иако су операције у Сирији руској војсци пружиле драгоцене вештине вођења експедицијског рата, војска Русије је ефикаснија у операцијама близу својих граница, али и даље мора да покаже своју способност вођења операција великих размера.
У међувремену, готово две деценије учествовања у ратовима смањила су способност Сједињених Држава да се боре против равноправних противника, каже се у извештају.
Стога, руски напори да модернизују своју војску изазову америчке и НАТО снаге на бојном пољу, значи да савез мора да настави да прати развојне трендове растуће руске војне моћи, упозоравају стручњаци, чиме се индиректно сугерише на потребу вршења већег притиска на НАТО савезнике да издвајају два одсто БДП-а за војну потрошњу, а Американце чекају нови болни резови како би се пумпао буџет Пентагона на предвидљивих 1.000 милијарди долара годишње.
“Руски потенцијал је толико порастао да ће хипотетички напад на балтичке земље, или друге америчке савезнике у НАТО-у, представљати озбиљну претњу”, кажу аутори извештаја.
Како је наглашено у документу, руске тенковске, моторизоване и ваздушне јединице на бојном пољу се ослањају на мобилност на штету безбедности. Заштита с лакшим оклопима омогућава руској опреми одржавање „изврсне мобилности у условима ван путева и омогућује слетање или превоз хеликоптерима“.
Амерички стручњаци су уверени да је “лакмус тест” за руске напоре у војној модернизацији било „учествовање у украјинском сукобу“.
Наравно, ова теза је одржива колико и тврдња да постоји Деда Мраз који ће ускоро са санкама из Лапоније кренути на свој небески пут око света.
Наиме, да је руска војска директно учествовала у сукобу у Донбасу, рат се не би водио од лета 2014. до фебруара 2015. и битке у Дебаљцеву, већ би све било готово најдуже у року две до три недеље, уз потпуни пораз украјинске војске.
Али узмимо да је ова прича делом истинита, барем што се тиче слања оружја и војних саветника народним милицијама Доњецке и Луганске Народне Републике, што нико не доводи у сумњу.
Према њиховим речима, Москва и Кијев воде високотехнолошки рат користећи се електронским и кибернетичким оружјем, као и ватреним нападима дугог домета, које САД и НАТО “посматрају са клупе”. Која су то супермодерна оружја Кијева којима у том рату успешно парира Москви, као што је обичај у оваквим пропагандним памфлетима, није наведено.
„У међувремену су Сједињене Државе остале без мноштва средстава потребних за борбе са једнако моћним непријатељем у Европи и Америци, усресређујући се на сукобе ниског интензитета у Авганистану, Ираку и Африци“, пише РАНД корпорација.
Како закључује корпорација РАНД, “повећани број уговорних војника, повећана професионалност млађег командног кадра, побољшање обуке, пораст броја војних вежби, као и борбе у Украјини и Сирији, довели су до великих побољшања у квалитету руских војних постројења”.
Овај извештај је прилично песимистичан у односу на онај недавно објављен од стране војних и политичких стручњака америчке Фондације Џејмстаун и британског Универзитета Оксфорд, који су разрадили план како обранити Балтик и заузети руску Калињинградску регију, али је једнако занимљиво у смислу форсирања теме о „непосредном и готово неизбежном руском нападу на земље источног крила НАТО пакта“.
Онда отворите руске медије и стручне војне портале у којима се балтичке земље спомињу спорадично, док је мало већа пажња посвећена Пољској у којој се распоређују јаке америчке снаге и гради противракетни штит способан да погоди територију Русије с крстарећим пројектилима „Томахавк“ с нуклеарним бојевим главама.
Али чак и ти чланци нису дубље анализе и своде се на упозорење да ће свака акција НАТО пакта добити прикладан и у војном смислу сразмеран одговор.
Кога највише поштује Ердоган прочитајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
