Већина пређашњих пловидби "Кузњецовљева" била је знатно краћа, а често је пловио и без своје групе авиона. Зато је сиријска мисија била, пре свега, изузетно важно скупљање искуства у борбеној употреби носача авиона, које Русија до сада није имала.
Осим ограничења самог Кузњецова узрокованих његовим конструкцијским решењима, већ и састав његове борбене флоте јасно показује да је учествовање у копненим ударима у Сирији тек секундарна намена. Пратњу Кузњецова чине тешка ракетна крстарица "Петар Велики" и два ракетна разарача класе "Удалој".
"Петар Велики" припада класи "Киров", највећим и најтеже наоружаним борбеним бродовима на свету. Класа "Удалој" намењена је противподморничкој борби, а не треба сумњати да површинску флоту у тишини прати и барем једна руска нуклеарна подморница.
Међутим, ниједан од наведених бродова није наоружан крстарећим пројектилима за напад на копнене циљеве. Реч је о борбеној флоти оријентисаној на неутрализацију непријатељског бродова, подморница и авиона па се из тога може ишчитати порука намењена првенствено НАТО-у: Русија влада водама источног Средоземља.
Сам "Кузњецов" по службеној је руској класификацији тешка авијацијска ракетна крстарица, али га због једноставности називамо носачем авиона. Том класификацијом заобилази се забрана проласка носача авиона кроз Босфор према конвенцији из Монтреа 1936, што је било кључно јер је највеће совјетско бродоградилиште, у којем је саграђен и Кузњецов, било Николајев у Украјини. Међутим, класификација није само правна доскочица.
Кузњецов је и сам тешко наоружан, за разлику од много већих америчких носача авиона који се за офанзивне операције ослањају искључиво на своју вишеструко бројнију авионску групу. Међутим, они немају органских офанзивних оружја, а одбране им се своде на неколико лансера противзрачних ракета малог домета и три до четири топовских система "Фаланкс" за непосредну одбрану.
У поређењу с тим "Кузњецов" је опремљен с 12 тешких противбродских крстарећих ракета П-700 Гранит, с дометом преко 600 километара и бојевом главом од 750 килограма. За блиску противваздушну одбрану "Кузњецов" носи чак 192 ракете кратког домета система Кинжал, а последњи слој одбране чини 14 оружја: осам топовско-ракетних система Каштан, застим шест топовских система АК-630.
Разлог томе лежи у различитим доктринама. САД своје носаче користи за пројекцију силе на свим светским морима па су тиме амерички носачи офанзивна средства. Совјетски Савез, у којем је Кузњецов саграђен, носаче је гледао као дефанзивна оружја чија је основна намена била подршка и заштита стратешких нуклеарних подморница и обале, те борба против америчких носача авиона.
"Кузњецов" је ракетну моћ платио далеко мањом ваздухопловном групом, али и конструкцијским решењем тзв. скијашке рампе за лансирање авиона. Наиме, она не заузима никакав потпалубни простор, за разлику од парних катапулта какве користе амерички носачи авиона. Тај је простор на "Кузњецову" искоришћен за вертикалне лансирне силосе П-700 Гранита.
Лансирање авиона рампом једноставније је јер авион сам полеће те је тиме оптерећење на труп и пилота далеко мање. Мана је у томе да се на задатку може понети много мање горива и терета. То је видљиво на снимцима с "Кузњецова", које показују да палубни ловци Су-33 полећу са само две невођене бомбе ОФАБ-250 и четири ракете ваздух-ваздух: пар Р-27Р и пар Р-73. Уз њих носе и два контејнера за електроничко деловање Сорбтсија-С на врховима крила.
Укупно је то тек нешто више од тоне терета, премда Су-33 може понети шест и по тона кад полеће с копна. Учинак ваздушних удара с "Кузњецова" је стога занемарив у поређењу са другим ударима, али посаде брода и самих авиона стичу непроцењиво искуство.
А да је то преко потребно, показује недавни пад другог типа палубног ловца који се налази на "Кузњецову", МиГ-а 29К. Претпрошле недеље један се МиГ-29КУБР због техничког квара приликом слетања срушио у море недалеко од "Кузњецова". На "Кузњецову" су била само четири МиГ-а, првенствено како би се будући темељ руског палубног ваздухопловства тестирао, док главнину борбених задатака спроводе старији Су-33 којих има десет.
Много већи учинак имају удари крстарећим ракетама Калибар. Овим је ракетама наоружана једна од најновијих руских ракетних фрегата, "Адмирал Григорович", истоимене класе, која се "Кузњецовљевој" борбеној скупини придружила из Црноморске флоте. Фрегата је интегрисана у систем противваздушне одбране борбене скупине, али је и једини брод у флоти који самостално може извршавати ракетне ударе на копнене циљеве.
Међутим,један од проблема с којима се борбена флота суочава јесте мали капацитет њихове луке у Тартусу, која не може да прихвати веће бродове попут тешких крстарица класе Киров, а поготово не "Кузњецова". С обзиром на ту очиту слабост, извесно је да ће се радити на проширењу капацитета луке.
Узбуна у Немачкој амбасади, Русија направила радикалан потез. Дат рок од 7 дана! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Јутарњи лист
