Најновије

ШЕСТ АМЕРИЧКИХ ГРАДОВА СУ НАЈВЕЋЕ МЕТЕ НУКЛЕАРНИХ НАПАДА: Да ли су они спремни за овакву катастрофу?

Мала је вероватноћа да би нуклеарни напад могао да се деси у неком од америчких градова, али нуклеарни експерти не искључују ову могућност уз упозорење да велики градови САД нису спремни за нуклеарне нападе.

Атомска бомба (Фото: Pixabay)

Нуклеарни напад у великом градском подручју један је од 15 сценарија катастрофе за које америчка Федерална агенција за управљање у хитним случајевима (ФЕМА) има стратегију за ванредне ситуације. План агенције укључује распоређење првих особа, пружање тренутних склоништа евакуисаним особама те деконтаминацију жртава које су биле изложени зрачењу.

ФЕМА за грађане има неколико једноставних савета - уђите унутра, останите унутра и будите пажљиви.

Међутим, према Ајрвину Редленеру, стручњаку за јавно здравље са Универзитета Колумбија, који се специјализовао у области припрема за катастрофе, ове савезне смернице нису довољне да припреме било који град за нуклеарни напад.

- У Америци не постоји ниједан пропис који би се имало приближио адекватном плану за поступање услед нуклеарне детонације - каже Редленер.

Он мисли на шест урбаних регија за које каже да би могле бити мете нуклеарних напада - Њујорк, Чикаго, Хјустон, Лос Анђелес, Сан Франциско и Вашингтон. Ови градови нису само неки од највећих и најнасељенијих у земљи, већ су дом важне инфраструктуре, енергетских постројења, финансијских чворишта, владиних постројења и бежичних преносних система који су од виталног значаја за америчку сигурност.

Непознате последице

Сваки од ових градова има интернет страницу за управљање кризним ситуацијама која информише грађане о томе шта треба да чине, али већина тих локација, осим ЛА-а и Њујорка, не спомиње директно нуклеарни напад. Редленер каже да то становницима отежава схватање како се заштитити ако би нуклеарна бомба погодила неки од тих градова.

- Не би то био крај живота. То би била страшна и катастрофална несрећа с многим непознатим последицама - каже Редленер.

Нуклеарне бомбе могу створити облаке прашине и радиоактивних честица попут песка које се распршују у атмосферу. Изложеност овим честицама резултира тровањем радијацијом, што може оштетити ћелије тела.

Штетним честицама потребно је отприлике 15 минута да достигну до тла након експлозије, тако да би људи у том периоду могли спасити свој и нечији живот тражењем уточишта унутар челичне или бетонске зграде без прозора.

- Врло мало информација може спасити пуно живота - рекла је за "Бизнис инсајдер" здравствена физичарка Брук Будмајер.

Најважнији сценарио за који би грађани требало да се припреме,  сматра Редленер, није свеобухватни нуклеарни рат, већ појединачна нуклеарна експлозија попут лансирања ракета из Северне Кореје. Тренутно су, рекао је, севернокорејске ракете способне допрети до Аљаске или Хаваја, али би ускоро могле стићи и до градова дуж Западне обале.

Други извор напада могао би бити нуклеарни уређај који је изградила, купила или украла терористичка организација. Свих шест градова које је Редленер идентификовао сматрају се местима где би терористички напад донео највише разарања.

- Не постоји сигуран град. У Њујорку би детонација бомбе попут оне у Хирошими, или чак нешто мања, могла убити између 50.000 до 100.000 људи, зависно где би ударила, док би биле хиљаде рањених - каже Редленер.

У тим околностима, Њујорк не би имао довољно болничких кревета да смести рањене. Тренутно држава Њујорк има 40.000 болничких кревета који су готово увек сви заузети.

Велики градови немају склоништа

У јеку Хладног рата, 1961. године, САД су покренуле Програм заштите склоништа који је одредио сигурна места за скривање након нуклеарног напада у градовима широм земље. Већина склоништа била су на горњим спратовима високих зграда, тако да је требало заштитити људе само од зрачења, а не од експлозије.

Градови су били одговорни за складиштење тих склоништа храном, санитаријама и санитетским потрепштинама које је плаћала савезна влада. До тренутка када су средства престала да се издајају у 1970-има, Њујорк је одредио 18.000 склоништа у којима би се могло заштитити до 11 милиона људи.

Званичници Њујорка 2017. почели су да уклањају жуте знакове који су некада обиежавали ова склоништа како би избегли заблуду да су и даље спрема и опремљена.

Редленер каже да постоји разлог зашто склоништа више не постоје. Већим градовима попут Њујорка и Сан Франциска потребно је више простора за становање, што отежава градским званичницима да се правдају приликом резервисања неког простора за храну и санитетске потрепштине.

- Можете ли замислити да јавни службеник данас држи нетакнуте зграде за склоништа која пропадају када је тржиште некретнина толико развијено - истиче Редленер.

Ипак, стручњак за јавно здравље сматра да едукација јавности о опасностима нуклеарног напада и понашањима приликом експлозије не треба бити страшна.

Он истиче да да сваки велики град себи мора да призна да ипак постоји претња од нуклеарног напада, иако је удаљена.

- Ово је део наше стварности 21. века. Извинио сам се својој деци и унуцима што смо оставили свет у тако језивом нереду, али шта је ту је сада - закључио је Редленер.

Русија ускоро добија моћне нуклеарне разараче који ће носити С-500 Више о томе ОВДЕ.

Извор: klix.ba

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube