Ову информацију објавио је "Блумберг", позивајући се на неименованог представника компаније.
Разлог за повлачење бродова су америчке санкције које су уведене руском гасоводу. Оне су ступиле на снагу у суботу ујутру. Према подацима агенције, "Олсиз" је одбила да коментарише питање, колико ће бити одложен пројекат, преноси Спутњик.
Шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров је обећао да ће Русија одговорити на америчке санкције руском гасоводу, али тако да себи не нанесе штету.
Пројекат "Северни ток 2" подразумева изградњу два крака гасовода, укупног капацитета педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод треба да буде изграђен поред "Северног тока".
Против гасовода је била Украјина која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса и САД који имају амбициозне планове по питању извоза течног природног гаса у Европу. Осим њих и Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат. Међутим, Немачка је та која свесрдно подржава овај пројекат.
Подсећамо, амерички председник Доналд Трамп овог викенда је потписао предлог закона о годишњој одбрамбеној потрошњи у који су укључене санкције за "Северни ток 2".
Према том закону предвиђене су санкције за компаније повезане са изградњом гасовода Северни ток два.
Вашингтон сматра да ће тај гасовод да повећа зависност Европљања од руског гаса и тако повећа утицај Москве. Европска унија, међутим, снажно осуђује мешање САД-а у њену енергетску политику.
Гасовод који је готово завршен пролазу испод Балтичког мора и заобилази Украјину. Он ће омогућити да се удвостручи директна испорука руског природног гаса западној Европи преко Немачке.
Гасовод представља инвестицију од десетак милијарди евра коју пола финансира Гаспром, а другу половину пет европских компанија (ОМВ, Винтершал Деа, Енџи, Унипер и Шел).
Од почетка његове изградње бројне препреке искрсавале су око тог пројекта. Тако је гасовод Северни ток два тек крајем октобра добио зелено светло од Данске да прође преко њених вода, због чега би могао знатно да касни његово пуштање у рад, првобитно предвиђено за крај 2019.
Прочитајте ОВДЕ како је то Путин замало разнесен.
Извор: Ало
