Пише: Велимир Ераковић
У самом парламенту су биле јаке цивилне снаге полиције. Народ предвођен свештенством и епископима није могао прићи влади, већ је заустављен на мосту Блажа Јовановића. Читав дан и ноћ, до јутра владике су биле на улици. Дјевојка, српкиња Милица, кад је видјела да владика сједи на цести, није могла зауставит плач.
Џаба су је тјешиле сестра, монахиње и свештеници, сузе су саме текле. Осјетила је Милица, видјевши владику тужног како сједи, да јој неко проклет отима мјесто гдје је душу напајала радошћу, миром и тражила утјеху кад год јој је било тешко и радовала се уз Господа сваком успјеху. Срце из груди, невиној и чистој души ишчупао је проклети, ђавољом и издајничком руком вођен Мило Ђукановић. И не само њој него већинској православној Црној Гори.
Утјешио је владика када је рекао,, Не плачи дијете мило, па ђе би љепше провели ноћ него на обронцима обале Немањине и мјесту гдје је спавао и Свети Сава''. Замислите колико је демонскога и нељудског у Миловој глави, и главама његових батинаша кад владику Методија туку без имало стида и богобојажљивости. Без обзира што је потписао безаконити закон, ништа није добио.
Народ законе који се усвајају силом, не признаје. Поготово не овакве који се тичу личног и породичног односа. То је показао те вечери а тек ће проклети предсједник сада већ умрле до краја Црне Горе, видјет реакцију народа. Нестала је Црна Гора и направљена је нека нестајућа, трула и гњила творевина. Нешто налик самом паклу, налик ружном, нездравом и пропадајућем.
Уз подршку Ватикана и Запада, вратио је вријеме комунизма кад су вјерујућима сатане као и он маљевима кидале главе и пуниле јаме, вратио је вријеме кад су Моша Пијаде и Јово Капичић правили пасја гробља од Срба по Црној Гори, вратио је вријеме кад су поломљени сви крстеви и вријеме кад су, што је феномен Црногорци били једини народ који је Бога сахрањивао. Та мала нестајућа држава је једина у којој су у црквама чувана говеда. И видите, континуитет комунизма је остао и десила се највећа брука икад у историји Монтенегра.
Радује се само Вук Бранковић, јер више није он синоним највећег издајника. Вука Бранковића је замијенио Мило Ђукановић и постао симбол издаје, продаје свих духовних и моралних норми и начела. Сада ће већина Срба избјегавати да на рођењу мушком дјетету да име Мило. Није нико луд да самим рођењем анатемише свој пород. Узалуд је Митропит Амфилохије улазио да уразуми некрштене и неразумне. Узалуд им Бога помињао. Узалуд јер такви као та секта звана ДПС корачају јудиним путевима вапећи за проклетим сребрењацима.
Вјерни народ је закон одбацио, одрекао се од њега као од сотоне на крштењу. А крст је остао, остао је жар за борбом и једна једина Српска православне црква у Црној Гори. Остао је Бог у кога ти не вјерујеш, а за кога си само мали мрав који те за трен мозе спржити. Остало је проклетство које си нанио себи и својој породици, остао је народ који се заклео да ће животима бранити имовину Српске цркве и остале су сузе Миличине, невине сузе које ће те стићи бруко и највећи издајниче српског народа икад.
Направио си земљу мржње, браћу посвађао, отворио нове ране иако од старих земља још на крв мирише. Мрзиш Србе, који имају све, и прошлост и садашњост и будућност. Србе који никога не мрзе, само се бране од зла. Као да је Нобеловац Иво Андрић знао да ће се такви тирани и демони од владара појавити,пророчки је написао ,,У земљу мрзње највисе мрзе онога ко не умије да мрзи''
Проклет био,во вијеки вјекова. Амин.
Почињу масовни протести испред црногорске амбасаде у Москви! Више о томе прочитајтеОВДЕ!
Извор: Правда
