Подстакнути овим трендом, припадници српске заједнице у Аустралији почели су да прикупљају потписе за петицију којом намеравају да позову премијера Скота Морисона да са Савезном владом уврсти ово питање у разматрање и донесе одлуку о повлачењу признања независности јужне српске покрајине.
Иницијатор петиције која се може потписати на специјализованом интернет порталу www.change.org је Србин из Сиднеја Младен Лазић, који је у разговору за „Вести“ упутио позив свим нашим људима, али и припадницима других народа који живе у Аустралији, да се прикључе овој акцији која има за циљ да од аустралијских власти затражи преиспитивање одлуке донете 2008. године.
– Током последњих шест месеци, откако је почео све израженији тренд повлачења независности такозваног Косова, у мени као да је нешто прокључало и нисам више желео да седим скрштених руку – каже Лазић. – Одлучио сам да се ангажујем и да анимирам пре свега српску заједницу у Аустралији да се укључи и да сви заједно затражимо од Владе Аустралије да преиспита и повуче одлуку која се коси са међународним законом и Резолуцијом 1244 Уједињених Нација.
У тексту петиције која се може пронаћи на интернету, на ОВОЈ адреси, Младен Лазић наводи да је јужна српска покрајина Косово и Метохија једностраном одлуком Албанаца који живе тамо прогласила независност, мимо Повеље Уједињених Нација и Резолуције 1244 Савета безбедности.
У даљем тексту се истиче да су косовски Албанци од 1999. протерали више од 250.000 људи српске националности, као и припаднике других неалбанских народа. Он наглашава и то да је у погрому 2004. године, за само три дана запаљено и уништено 35 православних цркава и манастира, као и више од 800 српских кућа на КиМ.
– Сматрам да је неопходно да Аустралијанци, без обзира на порекло, сазнају истину о Косову и Метохији. Зато ме и радује што међу потписницима петиције већ има и одређени број Аустралијанаца других порекла, који се такође противе одлуци Владе – каже Лазић.
За првих недељу дана петицију је потписало више од 1.500 људи (податак од уторка).
– Задовољан сам почетком акције, али сматрам да може и мора много боље. Поготово кад се зна колико велики број Срба живи у Аустралији. Због тога је и циљ да за петицију сазна што више људи, да се глас прошири и да што више нас да допринос овом захтеву за исправљање неправде.
Први циљ петиције је, како каже Младен Лазић, да се дође до броја од 5.000 потписника, чиме би се испунио услов за званично обраћање посланицима Савезног парламента.
– Кад сакупимо 5.000 потписа стећи ћемо право да захтевамо да се преко неког од посланика покрене ово питање у Парламенту. За сада сам упутио писмо господину Дејвиду Елиоту, посланику у државном парламенту Новог Јужног Велса, како би се и на овом нивоу сазнало за петицију. Кад прикупимо довољан број потписа обратићемо се и неком од савезних посланика, а остаје да се види ко ће то бити.
Младен Лазић каже и да је свестан да ће бити веома тешко да се утиче на Владу Аустралије да промени одлуку, али је исто тако од великог значаја да се тема јужне српске покрајине покрене у политичким круговима у Аустралији.
– Јасно је да ће због тесне повезаности Аустралије са САД бити веома тешко да се направи неки помак по овом питању, али за почетак би било добро да допринесемо покретању дебате или макар каквог разговора о КиМ. Веома је важно и то што многи Аустралијанци схватају и знају шта се заправо дешава на Косову и свесни су да је одлука Владе погазила и сопствени закон и Повељу УН. Важно је да не седимо као неми посматрачи неправде која се чини према земљи из које потичемо и сви треба да ширимо истину о Србији и нашем Косову и Метохији, да сваки разговор и сваку прилику искористимо да нашим пријатељима и познаницима свих других порекла објаснимо шта се заправо дешава – поручио је Младен Лазић.
Као кад би Аустралија остала без Тасманије
Међу Аустралијанцима англо-саксонског и других порекла све већа је свест да признавање независности такозавног Косова представља грубо кршење међународног права.
– Међу потписницима петиције је један Аустралијанац, који је на страници оставио и кратак коментар као поруку свим својим сународницима. Он је написао: „Како би се Аустралија осећала кад би сутра на исти начин остала без Тасманије?“ Није мали број сличних коментара и на друштвеним мрежама, а поред сазнања да је КиМ део Србије, људима је јасно и да су Србија и Аустралија у оба светска рата били савезници и да су се увек борили на истој страни – каже Лазић.
Подршка
Младен Лазић је ступио у контакт и са политичким активистима српског порекла.
– Разговарао сам са Мајклом Анђелковићем, који је био кандидат на изборима у Новом Јужном Велсу. Између осталог, дотакли смо се и теме повезивања са Црквом, односно могућности да се за петицију затражи званична подршка Митрополије и владике Силуана – истакао је Лазић, који намерава да ступи у контакт и с другим Србима из политичког живота Аустралије, попут посланика у Парламенту НСВ Ника Лалића, односно политичког активисте из Ферфилда Милана Максимовића.
Такође, постоји идеја да се контактирају етничке заједнице земаља које се оштро противе признавању Косова, пре свега Грци, Руси, Шпанци, Словаци и други народи који живе у Аустралији.
Они су против
Велики број светских земаља оштро се противи признању независности окупиране српске покрајине. Ту су пре свега сталне чланице Савета безбедности Русија и Кина, затим велике земље попут Индије, Индонезије, Бразила, Мексика, Аргентине, Јужне Африке, Шпаније… Самопрокламовано Косово тренутно је признато од 95 чланица УН (против је 98), иако их је у почетку било 112.
У међувремену, признање је повукло 17 држава, и то: Суринам, Бурунди, Лесото, Либерија, Сао Томе и Принсипе, Гвинеја Бисау, Комори, Доминика, Гренада, Мадагаскар, Того, Централноафричка република, Гана, Папуа Нова Гвинеја, Соломонска острва, Палау и Науру.
Да ли се спрема нови напад на Газиводе, сазнајте ОВДЕ!
Извор: vesti-online. com
