Најновије

ОНО ШТО ЗАПАД НИКАД НИЈЕ МОГАО ДА НАУЧИ: Тајна успеха Владимира Путина

Када говоримо о руском председнику Владимиру Путину, углавном се фокусирамо на његове спољнополитичке одлуке, што је у одређеном смислу разумљиво, али погрешно, пре свега зато што је свој последњи мандат у председничкој канцеларији 7. маја 2012. почео управо с нагласком на унутрашњополитичка питања.

Путин (Фото: kremlin.ru)

У то време, наравно, није могао да зна да ће се догодити преврат у Украјини и да ће морати да донесе одлуку да интервенише у Сирији, али се и с тим изазовима успешно суочио. Украјинска криза и санкције које је Запад наметнуо Русији су коначно пробудили руску владу и функционере, који су покренули процес „супституције увоза“ и крећу се према пуној самодовољности у бројних секторима, уз очување традиционалних извора прихода од извоза енергената, али сада и пшенице, оружја и других производа.

Сиријска криза је натерала Русију да интервенише у арапској земљи како сутра не би морала да се носи са побуном у Северном Кавказу и ширењем исламистичке побуне на бивше совјетске републике, муслиманске земље на јужним границама Руске Федерације. Али ово су све познате теме, стога послушајмо које су то смернице у унутрашњој политици у последњем мандату Владимира Путина.

Чини се да су неке одлуке болне, као што је било најављено, јер је подршка председнику Русије у земљу с максималних 89 одсто у време уједињења Крима с Русијом сада пала на 70 одсто. Подсетимо да је 2018. године, током спровођења пензијских и других реформи у једном тренутку подршка Путину пала на 66 одсто, иако је и тај „пад“, у поређењу са другим светским лидерима, још увек  плебисцитарна подршка политици Кремља.

У свом традиционалном годишњем обраћању нацији, првом откако је преузео трећи мандат руског председника, Владимир Путин је најавио наставак реформи и јачање државе, заложивши се за неопходност духовног и моралног препорода Русије, као и на подизања демографских показатеља. Путин је тада казао како Русија нема другог избора осим демократије, али да се руска демократија мора градити на темељима руске традиције и никако неће прихватити стандарде наметнуте споља.

Осврнуо се и на корупцију, за коју каже да је реликт из времена Совјетског Савеза који кочи економски развој. Управо због корупције је обећао да ће увести посебне законе, као и могући закон о надзору имовине државних функционера у иностранству, што је гарант бољег функционисања државе. Руски вођа је изјавио и како подржава чвршћи надзор над иностраним активностима функционера.

„Немојте се рано веселити, можда вам се неће свидети оно што ћу говорити“, упозорио је Путин публику на почетку свог последњег мандата.

Државни функционери са имовином у иностранству не уливају поверење

Објаснио је потребу за доношењем закона који би омогућио увид у имовину високих и нижих државних функционера коју поседују у иностранству. То је нужно,  с обзиром да таква имовина може да има утицај на понашање, како њихово тако и на чланове њихових породица.

“Та имовина треба да буде уредно пријављена, а власник ће морати да појасни одакле му средства за њу”, рекао је Путин.

Иако је изјавио како верује да су државни функционери већином одговорни и поштени, али „савремени политички реалитет“ ипак захтева транспарентност свих активности особа које се баве политиком.

„Како можемо да верујемо политичару који заступа руске интересе, а потом се труди да пребаци сву своју имовину у друге земље?“, питао је Путин пре него што је формално у парламентарну процедуру упутио нацрт закона који ће спречити такво понашање.

Русија и свет на прекретници

Путин се у свом обраћању показао као добар познавалац унутрашњих и глобалних прилика. Нагласио је како се читав свет суочава са великим изазовима, па тако и Русија.

„Године које следе биће одлучујуће не само за Русију, него и за читав свет. Улазимо у доба транзиције и промена, од којих би нас неке могле и шокирати“, рекао је, као да је предвидео тектонске поремећаје који су у надолазећим годинама потресли глобалну арену.

Руски лидер је изјавио како се народи у будућности неће борити за природне ресурсе, него људске, а посебно оне интелектуалне. Повећање потрошње може бити одрживо само преласком на нове технологије, а потражња за „интелектуалним ресурсима“ ће се повећати.

„У овом новом свету, чија су достигнућа видљива у економском и војном сектору, Русија мора да се развија, да буде сигурна, задржавајући при томе свој национални идентитет“, рекао је Путин у кратком уводном делу у ком се осврнуо на спољне изазове.

„Породица са троје деце“: Нови руски стандард нужан за самоодржање нације

Путин је у другом делу излагања рекао како није довољно само побољшати демографску слику у земљи, већ се морају обезбедити и основни услови који би Русима омогућили надградњу у моралном, креативном и професионалном смислу.

„На почетку XXI века Русија је у демографској кризи, али и кризи система вредности. Ако се такав опасан тренд настави, неће нам бити потребан спољни непријатељ, јер када нација није у стању да се репродукује, губи се путоказ, идеал коме се стреми и све се урушава само од себе“, изјавио је Путин.

Руски председник је истакао како је Русија, захваљујући владиним иницијативама, успела да превазиђе демографску кризу. Стопа наталитета је у порасту, али, упркос овим охрабрујућим знацима, Русија себи не може приуштити луксуз опуштања. Треба подстицати руске породице да имају што више деце. Демографски експерти кажу како је одлука једне породице да има друго дете, корак до оног трећег.

„Потребно је да се породице одлуче на тај корак. Верујем како породица с троје деце треба постати руски стандард“, тим речима је Владимир Путин завршио део говора о демографским приликама у Русији.

Духовна обнова без шовинизма

Овај део је посебно важан, с обзиром да руског председника у иностранству поштују групе којима се у Русији не дозвољава деловање. Тако су забрањене активности Национал-бољшевичке партије, профашистичке организације која се скривала иза идеологије советских бољшевика. Забрањено је и деловање Муслиманског братства, међународно признатих исламистичких терористичких група и радикалних десничарских организација, иако потоње у већини случајевима имају корене у суседним земља, као покрет УНА-УНСО у Украјини из ког су настали Десни сектор и друге националистичке и неонацистичке организације.

Путин је на почетку свог последњег мандата признао како је економски препород имао своју цену.

„Ово што морам рећи је болна истина, али руско друштво проживљава период у ком нема никаквих духовних вредности“, рекао је.

С носталгијом је говорио о прошлости и изјавио „како је руски народ, за време транзиције из комунизма у капитализам с прљавим вешом у воду бацио и новорођено дете“. Том руском народном изреком је хтео да каже како се у време општег дистанцирања од свега „комунистичког“ Русија одрекла и свих добрих ствари из времена пре „перестројке“.

Руски лидер је подсетио на вредности на које су Руси некада били поносни и због којих су били јединствени и јаки, а то су милосрђе, саосећање и љубав према ближњем.

„Морамо учинити све како би подржали институције које су чувари традиционалних вредности“, саветовао је окупљене.

Међутим, енергично је одбацио могућност повратка у тоталитаризам, обећавши како руске власти неће деловати кроз забране и ограничења.

Путин је осетљив на притисак национализма, који је почињао да буде све видљивији у земљи. Дотакао се проблема етничких група које живе у Русији и рекао „како снага Русије управо лежи у њеној етничкој разноликости“.

Оштро је осудио све облике манифестовања шовинизма и „шпиљског национализма“, како воли да га зове, изјавивши „како националисти, мислећи да бране Русију, чине управо супротно и наносе јој огромну штету“.

„Проста и поједностављена решења која нуде екстремни националисти свих боја могу одвести ово друштво и земљу у пропаст. С друге стране, нећемо дозволити стварање никаквих етничких енклава које би имале своја правила и законе“, изјавио је руски председник и позвао руске заступнике у парламенту да донесу законе који ће спречити илегално усељавање, али и оне који ће поједноставити живот легалним усељеницима.

Имиграција и правила за стицање руског држављанства

У настојању да се привуку стручњаци у Русију, Путин је позвао парламент да поједноставе закон о стицању руског држављанства.

„Новим законом треба олакшати улазак и останак у Русији свим грађанима бивших совјетских република, као и директним потомцима рођених у Руском царству и Совјетском Савезу. Појединци који изразе вољу за доласком у Русију, а који би се одрекли старог држављанства, морали би да добију руско без непотребних компликација. Русији требају професионални и марљиви људи, али је чињеница да бирократија омета тај процес. Постојећи закони не помажу, него имају супротан ефекат, а натурализација наших сународника, људи који су културолошки и духовно блиски нама, тешко се спроводи из истог разлога“, овим речима је Путин појаснио како он види решење тог проблема.

Касније је због кризе у Донбасу потписао декрет који свим становницима Доњецке и Луганске Народне републике даје могућност стицања руског држављанства, а да се не морају одрећи украјинског. Али, овај закон нема везе са средњорочном стратегијом привлачења припадника руске заједнице у матичну земљу, којих је након распада Совјетског Савеза у земљама  Источне Европе и Централне Азије остало на десетине милиона.

Међународни и читки пасоши су обвезни за све који улазе у Русију

У овом делу говора је Путин говорио о нужности да се странцима који долазе само са националним пасошима забрани улазак у Русију, јер је једино тако могуће контролисати проток људи који улазе у земљу.

Тада је одређено да се од 2015. у Русију може улазити само са такозваним „међународним пасошима“, а појаснићемо о чему је реч. Тај би се закон односио и на све оне који долазе из Заједнице независних држава, коју чине бивше совјетске републике.

Наиме, разлог одбијања такозваних „националних пасоша“ и захтевање оних „међународних“ је тај што спорни пасоши имају податке на националним језицима и служе више као личне карте, које се и у многим западним земљама користе само унутар властите државе и нису путна исправа.

Проблем настаје када на руску границу дође особа са националним пасошем попут грузијске, азерске или арменске, при чему би сви руски цариници требали да буду и полиглоти и познаваоци неколико писама да успеју да сазнају идентитет особе која улази у земљу.

Путин је тада позвао руске власти да пораде на том питању, пре свега са својим бившим колегама из Заједница независних држава.

„Нећемо стварати потешкоће никоме. Ако буде потребно пружићемо им сву потребну помоћ, финансијску и техничку. Говоримо само о једноставној припреми одговарајућих облика уласка у Русију“, рекао је Путин.

Демократија је једини руски избор

У свом тадашњем обраћању се на крају дотакао „демократије“, рекавши како је то једини начин на који се Русија може још боље развијати.

„Међутим, демократију треба градити на властитој традицији и не могу се спроводити стандарди увезени споља. Ми подржавамо универзална демократска начела која су усвојена у читавом свету, али „руска демократија“ је снага руског народа, који има своју самоуправну традицију. За њу се не може рећи да следи стандарде наметнуте споља.

Владајуће странке, владе и председници се могу променити, али основна начела државе и друштва не смеју бити предмет расправе. Демократија не значи само могућност одабира ко ће владати, већ и могућност сталног надзора људи изабраних од народа“, својим виђењем демократије је Владимир Путин завршио обраћање на почетку свог последњег мандата.

Ако пробамо да анализирамо он што је Путин хтео да каже, на крају све можемо свести на неколико смерница које је упутио парламентарним заступницима, а које су требале да им буду путоказ у раду предстојећих година. Истовремено, ова подсећања су добра јер говоре који је политички лидер испунио своја обећања, а који је лагао бираче.

У уводном делу је показао неповерење према државним функционерима који своју имовину пребацују ван граница отаџбине. Можда су се неки и сами препознали у том делу говора, а позив парламенту да се надзор над таквим особама правно регулише су  они који су у тој групи могли да схвате као знак упозорења.

Руске вође у историји генерално никада нису директно претили и њихова упозорења су се увек морала читати између редова. Како је председник Путин ипак следбеник „старе школе“, сви они који корупцију виде као друштвено прихватљиво понашање, као и они који преносе богатства изван отаџбине, разумели су ове Путинове речи, али више као правовремено упозорење, а не као коначну пресуду.

Након „упозоравајућег“ дела је прешао на „лакшу тему“ у којој је нагласио потребу за технолошким напретком због изазова који Русију и свет чекају наредних година. Судећи по достигнућима, чини се да су одговорни у овом сектору успешно одрадили све задатке.

Бог – породица – отаџбина

Део говора у ком је нагласио потребу за повећањем стопе наталитета би се у западној Европи могао тумачити као јефтини популизам претворен у слоган „Бог-Породица-Отаџбина”. Али у позицији у којој се налази Руска Федерација, с површином која се протеже од Пацифика до источних граница Европске уније, делом окружена нимало пријатељски настројеним суседима, с огромним ресурсима који захтевају безбедносни надзор и сталне претње из Сједињених Држава, занемарити демографију земље би било крајње неозбиљно.

За Путинове досадашње потезе можемо рећи шта хоћемо, али никако да су били неозбиљни. Тако да и опсежно излагање о демографским приликама није било случајно.

Владимир Путин је за овај и све друге говоре добио критике са Запада, што је постао уобичајени наратив. За део о „међународним пасошима“, имиграцијској политици и „натурализацији“ су се бунила удружења за људска права, права мањина, права на слободу кретања и друге. Европа је заборавила да је Русија тада имала проблема са тероризмом већих него многе европске земље.

Али након таласа слободних миграција 2015. и терористичких напада који су се заређали и не престају ни данас, европске земље се блиндирају, подижу жичане баријере, а Хрватској су дали задатак да чува земље Шенгенског простора уместо њих самих.

Али чак и тада, центри за „привремено прихватилиште“ имиграната у Италији су личили на логоре, бивши председник Саркози је терао румунске и бугарске Роме без икаквог оправдања, осим што „су били неуредни и крали су“, а канцеларка Меркел је изјавила како је „мултикултурализам пропао пројекат“, да би само две године после према имигрантима заурлала своје историјски познато: „Willkommen!“

На крају, Путинова изјава да ће Руси градити своју демократију, која можда неће личити на ону европску, руски народ може више радовати него обесхрабрити. Што се тиче руске опозиције, оне петоколонашке, а не институционалне, она се огласила и оглашавала се, али су све иницијативе којима је покушала да дестабилизује Путинову Русију пропале.

Руски председник је 2018. с лакоћом добио изборе у првом кругу и мандат му истиче 2024. Овај говор је вредан подсетник на политичаре који испуњавају своја обећања и на народ који на изборима између два зла не мора да гласа за оно мање, већ за политичара за ког сматра да најбоље брани његове интересе.

Исто тако, Владимира Путина нема смисла обожавати ван граница Русије, осим у Сирији и земљама којима је пружио подршку у најтежим тренуцима, али сигурно може  бити узор политичким вођама којима је стало до властитог народа и народног суверенитета. То свакако.

Наши специјалци ће проћи сурову обуку коју ће водити моћна Путинова јединица. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Н. Бабић/ logicno.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube