Споразумом који је потписан 27. новембра предвиђен је коридор који се простире дуж источног Медитерана, између обала Турске и Либије сече и део мора на чије право полаже Грчка.
Министар енергетике Турске Фатих Донмез најавио је да, чим споразум ратификују обе стране, турски бродови ће почети подводно бушење у том подручују у потрази за природним гасом и нафтом.
Иако се грчка војна морнарица није званично огласила, двојица стручњака кажу за Ал Джазиру да је Атина послала поморске снаге у спорно подручје југоисточно од Крита.
Професор међународног права и посланик конзервативне Нове демократије у грчком парламенту Ангелос Сиријос сматра да Турска неће моћи да започне бушења.
"Анкари је поручено да се неће толерисати никаква истраживања у области коју Грчка сматра својом ексклузивном економском зоном", додао је Сиријос.
Шеф особља грчке морнарице адмирал Никос Цунис поручио је да поморске снаге неће чекати ничију помоћ. Све што урадимо, урадићемо сами, јасан је Цунис.
Ни састанак грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на маргинама самита НАТО-а није довео до конкретног решења.
Извор катарске телевизијске мреже наводи је да су се Мицотакис и Ердоган сложили да наставе са мерама које би градиле поверење, да се води рачуна о стварању запаљиве климе и да дијалог остане отворен.
Грчка и Турска су у прошлости спровеле низ мера за грађење поверења од 1987. године, када је замало избио рат због истраживања угљоводоника у Егејском мору.
Договорено је да обе стране избегавају војне вежбе током летње туристичке сезоне, успостављање директне везе између начелника генералшатабâ и министара одбране као и позивање официра супротне стране на маневре.
Међутим, нису све мере примењене. У периоду 2017. и 2018. године, директна телефонска линија војних шефова Грчке и Турске била је у квару.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Владимир Путин одлучио да избегне светску катастрофу.
Извор: Вечерње новости
