Пише: Данијел Сервер
Председник Косова Тачи јасно је нагласио да ће с председником Вучићем разговарати о размени територија. Он пориче да то значи етичку поделу Косова и зове то корекцијом граница, што је еуфемизам за размену територија.
- Ако се исправе границе Србије и Косова и обе стране постигну обострани договор, и ако је тај договор билатералан и избалансиран и доноси добити за обе стране, онда му се нико неће противити.
Наводно је он отворен за да размени неке територије на северу Косова, у којима је већинско српско становништво, с териотријама у којима је већинско албанско становништво на југу Србије. Договор би, пре размене територија, морао да укључи и међусобно дипломатско признање. Пошто једино суверене земље могу да размењују територије.
Ова идеја је јако актуелна већ неколико недеља, али Тачијева изјава је прва потврда с албанске стране једначине. Ништа се неће догодити без америчког и европског помагања. Брисел и Вашингтон су очито закључили да је интеграција северних српских заједница с остатаком Косова претешка, па су одустали од свог претходног оштрог противљења.
Размена територија је ипак лоша идеја из неколико разлога:
- Већина Срба на Косову, али још важније њихових манастира, није ситуирано на северу. Они који су јужно од Ибра би били изложени великом ризику, уколико дође до размене.
- Размена би довела до тога да Албанци с Косова који подржавају унију с Албанијом добију већу подршку, али и они у Македонији који би желели да буду део Велике Албаније, што би дестабилизовало Македонију.
- Република Српска, која чини 49% Босне и Херцеговине, којом управљају Срби, пратила би такво понашање, прогласивши независност и придруживши се Србији. Уследио би сличан поступак Хрвата који живе у БиХ.
- Руси би овакву "исправку граница" користили као оправдање да слично ураде с Јужном Осетијом и Абкхазијом у Грузији, Транснистријом у Молдавији, као и Донбасом и Кримом у Украјини.
- Можда би им се идеја толико допала да би допустили Косову да постане део УН, што би била Пирова победа ако се оно затим прикључи Великој Албанији, или ако Кина ипак одлучи да стави вето на њихово чланство.
И даље се надам да ће договор о овој лошој идеји бити тешко остварен. Србија има добре безбедносне разлоге да се не одрекне територија у јужној Србији које се налазе на њиховом главном приступу ка мору. Српска православна црква такође ће бити велики губитник ако се размена догоди. Косово такође има добар разлог да не учествује у овој размени, која вероватно неће проћи у миру. Тренутни политичари у Приштини тешко да ће тријумфовати у атмосфери у којој већина становника Косова чека да постане део Велике Албаније. Ветевендосје, покрет који заговара придружење Албанији, биће велики победник.
Демократско Косово и демократска Србија требало би да могу да заштите своје мањине без ове размене територија. Али ту је управо проблем: ниједно није развијена демократија. Не би било велико изненађење да националистичке управе ЕУ и САД, у којима је такође национализам добио доста простора, занемаре своју посвећеност демократији и владавини права, а то није добар развој догађаја. Ово је лоша идеја чије време не би требало да наступи.
Прочитајте ОВДЕ кога је Харадинај извређао и опет заратио са ЕУ.
Извор: Espreso. rs / peacefare. net
