Шездесетдвогодишњи Американац из Мичигена у кампањи је подржавао избор председника Доналда Трампа и познат је по ставу да су глобализам и мултилатерализам 'отишли предалеко'. По његовом мишљењу, међународне институције троше много новца, нису делотворне, њихова пракса кредитирања често је коруптивна и није од помоћи обичним људима.
Изгледи да тако велики критичар међународних институција преузме вођство Светске банке забринула је многе званичнике у САД и другим земљама који се баве глобалним финансијама и развојем. Слична фрка, подсећа ФТ, владала је 2005. године када је на чело Светске банке дошао неоконзервативац Пол Волфовиц, архитекта рата у Ираку.
- Оно што је Светској банци заиста потребно у тренутку комплексних глобалних изазова је неко ко је предан мултилатерализму, има визију и може да мотивише институције, а он нема ни једну од тих ствари, рекла је Карен Матијасен, која је радила у Министарству финансија и америчка представница у Управи Светске банке.
Она се нада како одабир Мапласа ипак неће добити нужну подршку. Међу кандидатима које је разматрао Трамп су и Мохамед Ел Ериан, бивши први човек америчке инвестицијске компаније Пимко, те Индра Нyји, бивша извршна директорка Пепси. Њиховом одабиром многи би били знатно задовољнији, како запослени у Светској банци, тако и бројни министри финансија и развоја широм света.
Унаточ незадовољству Малпасом, претпоставља се да ће његов избор ипак проћи јер су ретке Владе у свету спремне да се упусте у борбу с Трампом због тог питања. С друге стране, они који га подржавају сматрају да ће донети нужне промене у институцију, и да му у прилог иде то што познаје тржишта у настајању, посебно Латинску Америку, да има потребно искуство у економији и финансијама и да је у послу ипак флексибилан. Радио је као главни економиста Беар Стеарнса, инвестицијске банке која је пропала у време кризе, а развојном политиком бавио се још у време админстрација председника Роналда Регана и Џеорџеа Буша.
Место првог човека Светске банке упражњено је прошлог месеца када је оставку дао Џим Јонг Ким, кандидат Барака Обаме који се три године пре краја мандата одлучио придружити приватном инвестицијском фонду. Процедура избора његовог наследника требала би бити отворена и утемељена на стручним квалификацијама, али већ традиционално она припада САД и део је неписаног договора у ком Европљани воде ММФ, Американци Светску банку, а Јапанци Азијску развојну банку.
Прочитајте ОВДЕзашто је Меркелова у фрци од Кине.
Извро: Jutarnji. hr
