Перспективно тржиште
Од почетка трећег миленијума, Немачка носи титулу највећег бордела у Европи. 1. јануара 2002. године у земљи је ступио на снагу "Закон о регулисању правних односа лица која се баве проституцијом". Захваљујући њему, сексуални радници су могли званично да се региструју, укључујући и самозапослене, да примају социјално осигурање и пензије. Такође, у закону су службени задаци власника и управитеља бордела, чији је главни задатак да осигурају сигурност проститутки.
Након легализације, тржиште је почело брзо да расте. Према проценама стручњака, у првих неколико година оно се повећало за 30 посто. Сада многи долазе у Немачку како би зарадили новац (у већини суседних земаља, проституција се још увек забрањује по закону) и да се забаве. Сада је то један од главних центара сексуалног туризма, организују се путовања укључујући и специјалне туристичке агенције, које бирају руте у зависности од преференција купаца. На пример, можете посетити девет клубова у неколико великих градова за шест дана.
Већи део тржишта је још увек у сенци. Савезно министарство за породицу, старије особе, жене и омладину Немачке признало је 2016. године да не постоје поуздани статистички подаци о броју сексуалних радница у земљи. Стручњаци се слажу да говоримо о најмање 400 хиљада људи који се баве проституцијом и који у просеку опслужују милион клијената дневно.
Већина запослених су жене, али и мушкарци су, наравно, такође укључени у овај посао. У борделима је запослено око 89,5 хиљада људи, што укључује барове, клубове, салоне за масажу и такозване парти клубове. Око 71,6 хиљада проститутки ради на улици. Других 60 хиљада мушкараца и жена прикупља муштерије путем агенција и тематских локација. Није познато који је део укупног броја присиљен да прода своје тело, али такви случајеви, очигледно, још увек постоје. Према проценама Европске комисије, у периоду од 2010. до 2012. године, више од 30 хиљада људи постали су жртве трговине људима у Европи.
Немачки мегапројекти у сфери секса
Након што је посао постао легалан, земља је почела активно да промовише нове формате. На пример, појавили су се мегабордели - огромни комплекси у којима ради стотине људи. Најпознатије међу њима су Artemis у Берлину, Pascha у Келну и Paradise у Штутгарту, и такође Babylon у Хамбургу и Magnum у Диселдорфу. На пример, Аrtemis заузима око три хиљаде квадратних метара. Клуб је основан 2005. године, инвестиција је износила 5 милиона еvра. Као и већина мегабордела, Аrtemis се позиционира једноставно као клуб здравља, пружајући платформу за састанке. Проститутке тамо раде самостално и плаћају закуп за собе за састанке на трећем спрату. Сваког дана има 80-120 девојака, на локацији установе посебно је прописано да онe одлуче када ће ићи на посао, а посјетиоцe увек могу da одбију.
Троспратни клуб има два биоскопа, три сауне, базен, теретану, ресторан и кровну терасу. Цена улазнице је 80 евра (пензионери и таксисти плаћају пола). У цену су укључене посете саунама и базену, безалкохолна пића (алкохол се плаћа посебно) и шведски сто. Са девојкама, посетиоци плаћају сами, и то само у готовини. Вреди напоменути да је Аrtemis критикован због чињенице да могу понудити незаштићени орални секс (то је у супротности са немачким законом, члан 32 Закона о проституцији). Према речима портпарола клуба Егберта Крумејића, просечан број посетилаца износи око 110 хиљада годишње.
Бордел Pascha, који се налази у Келну, сматра се највећим у Европи. Простире се на 12 спратова, укупна површина је девет хиљада квадратних метара. Има 120 проститутки и око 80 других запослених, дневно узима око хиљаду клијената. Такође је наведено да девојке раде самостално, да плаћају 180 евра дневно за боравак у клубу, овај износ укључује здравствено осигурање и 20 евра, које се преносе као порез. Важно је напоменути да су само 30 посто запослених у Паши немачки држављани. Дуго времена у земљи радили су тзв. Flat Rate Bordelle - објекти ниже класе, где се за фиксни износ (обично око 150 еvра) могао добити неограничен секс са присутним женама, али након што је 2017. године пооштрен закон о проституцији, таква места su забрањенa.
Колики је порез на сексуалне услуге?
Проституција у Немачкој је класификована као лична услуга и подложна је прогресивном порезу на доходак, који почиње са 17 процената и расте са порастом прихода. Осим тога, потребно је платити порез на промет од 19 посто или фиксни порез који није везан за накнаде. У Немачкој се то звало „процедура у Диселдорфу“ - просечна фиксна стопа је обично 25 евра дневно, а њену величину одређују локалне власти, тако да се износ може разликовати.
Према проценама Савезног завода за статистику Немачке, годишњи промет овог посла достиже 15 милијарди евра. Од тог износа, половина одлази на плаћање трошкова - закуп, оглашавање, путовања, осигурање. Укупан промет бордела је 5,475 милијарди евра, улична проституција - 2,738 милијарди евра, посао на позив генерише 3,65 милијарди евра, други типови проституције - 2,738 милијарди евра. Званичници редовно наводе да су порески приходи далеко иза процењеног профита индустрије. "Иако приходи од проституције износе неколико милијарди евра годишње, трезор не прима никакве значајне пореске приходе", каже се у писму Савезног суда за ревизију Немачке.
Према прорачунима суда, годишњи промет немачких сексуалних радника креће се од 30 хиљада до 120 хиљада евра, док је, како је предложено у рачунској комори, око 100 хиљада људи укључено у пуно радно време. Укупне таксе за порез на промет требало би да буду 1,4 милијарде евра или 1 милијарду евра ако се плаћају у складу са „процедуром из Диселдорфа“ 25 евра дневно. Као што је наведено у пратећем писму уз извештај Арбитражног суда, у ствари, "мало значајних пореских прихода" иде у трезор. Представници фискалних власти жале се да у овом послу доминира готовина, која се ни на који начин не бележи, запослени често мењају своје место боравка и ретко добијају порескоо рачуноводство, а значајан део радника су странци који долазе на посао из суседних земаља, а након посла се враћају својим кућама.
Да ли је женама величина стварно битна, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
