Сад је о томе написала и књигу, а ово је њена прича:
“Прво на шта сам помислила је што ћу обући на интервју за посао. Нисам баш могла питати маму, а то и није баш нешто што можете гуглати, па сам назвала у садо-мазо фирму и питала њих, и драго ми је да јесам. Рекли су ми: Не, молимо Вас, немојте се појавити у секси костиму мачке. Обуците оно што бисте обукли на најнормалнији интервју за посао.
Али, наравно да не постоји ништа нормално у томе да покушавате да се запослите као домина. Да, хтели су да испитају ниво мог искуства, а то је значило питања попут: Јесу ли Вас икада ударали током секса? Јесу ли Вас икада ставили преко колена и ударали по гузи? И јесте ли се играли нешто грубље с његовим пенисом и тестисима? Тек сам касније научила све те појмове, па сам током интервјуа некако блефирала. Имала сам само 22 године. Тада сам мислила да је најпрљавије што постоји орално задовољавање друге особе.
Нисам се преселила у Лос Анђелес из свог родног града у Тексасу како бих постала домина. Похађала сам Универзитет "Јужна Калифорнија", где сам дипломирала на одсеку археологије. А живот археолога чинио се толико романтичним кад сам била тинејџерка. Добићу своју диплому и радити на терену, а новац ми неће бити важан. А онда ме реалност сустигла. Академско образовање траје годинама, а кад завршиш, није да ти понуде за добро плаћене послове падају с неба. Бориш се за стипендије и професорске послове, и у принципу се цели живот бориш да зарадиш нешто новца. Кад сам дипломирала, иза мене је остало 100 хиљада долара дугова, а било ми је слабо чим бих помислила да ћу морати пасти и у још веће дугове.
Тада, кад сам одлучила да се у животу ипак нећу бавити археологијом, лакнуло ми је. Али сада не знам шта да радим сама са собом. Добила сам добар посао у консултантској фирми и радила сам с тимом који је куповао медицинску опрему за болнице. Нисам знала ништа о томе, али било је лепо научити нешто ново. Ипак, запитала сам се, је ли седење за радним столом све што у свету послова постоји? Је ли ово остатак мог живота? Јесам ли досадна? Све ме то ужасавало.
А ни мој приватан живот није био ништа бољи. На факсу сам имала неколико веза, али ни једна није успела – и то није била кривица тих мушкараца. Ја нисам знала шта желим. Једноставно сам се претварала у оно што сам мислила да желе да будем. Секс никад није био превише задовољавајући, али мислила сам да је то сасвим нормална ствар кад си на факултету.
Не могу се тачно сетити тренутка у којем сам схватила да ме пале неуобичајене ствари. Једном сам пронашла мамине романе и сећам се сцене у којој је једна жена била присиљена на секс, али њој се то свиђало па је све то било некако прихватљиво. А свиђало се и мени. Никад у животу нисам пробала нешто томе слично – била сам превише нервозна и срамежљива да бих партнера било што питала када смо у кревету, а поготово предложила нешто чудно и настрано. Шта ако почне да се смеје?
И зато сам своје садо-мазо фантазије држала за себе. Било је то две године пре "Педесет нијанси сиве", а нигде није било превише информација на ту тему. Након што сам провела још један досадан дан на послу, код куће сам онлајн претражила појам БДСМ. Осим забрињавајућих порно филмова и смешних сцена, пронашла сам веб страницу за "тамницу" која се налази у Лос Анђелесу. Са стране је писало: "Запошљавамо. Искуство није обавезно." Одлучила сам да их позовем. Па шта могу изгубити?
И тако сам дошла до оног интервјуа за посао. Хтела сам да научим више о тој теми и о сексу уопште и било ми је драго што су били вољни да ме науче. Сви су се чинили као прави професионалци и очигледно су били јако заинтересовани за све те ствари. Нису ме осуђивали. Одлучили су ми дати прилику, али хтели су да почнем као потчињена дама својих клијената, који ће ме везивати и слично. Морала сам да научим како изгледају бол и понижење како бих то могла пружити другима.
Нисам баш уживала у потчињеном сексу – није ме толико узбуђивало као кад сам ја имала контролу – али ми је дефинитивно помогло да схватим како то изгледа кад си под нечијом влашћу. У паузама бих седела у гардероби с осталим доминама и испитивала их гомилу питања. Вероватно сам их излуђивала! Како се везује овај чвор? Колико јако смеш ударати бичем? Те жене су ми биле фасцинантне. Једна је била жена у педесетима и некад је радила као шоу девојка у Вегасу. Била је прилично опака. Неколико њих је било на студијама права. Једна је девојка била у симфонији. Већини нас ово је био посао са стране – начин на који смо плаћале рачуне, а био је много занимљивији од конобарисања. Сви око мене били су пуни љубави и подршке. А то никад пре нисам доживела од других жена.
Типичног радног дана половина клијената били су успутни гости, а половина их је заказала термин са тачно одређеном девојком (наше фотографије и описи били су на интернет страници или су то били мушкарци са којима смо већ некада радиле). Ако је дошао ненајављено, на рецепцији би га питали жели ли домину или потчињену девојку, а онда бисмо се ми које смо биле у смени нашле с њим. Прво би прошао мали интервју, нешто попут "брзог састанка", са сваком од нас, како би нам рекао што жели да радимо. Неки су тачно знали шта желе – чак би нам на сто ставили листу перверзија или цео сценаријо који су смислили – али неки о томе никад до тада нису причали на глас. Били су прилично срамежљиви и нервозни. Морала сам бити њихов терапеут и из њих полако извлачити скривене страсти.
И мени је требало неко време да схватим шта тачно волим. До неке мере сам, барем на послу, радила све оно што су клијенти од мене тражили. Хтео је бити контролисан и понижен? Треба ли бити гласна и љута или тиха и мирна? Борила сам се с везањем – тако да сам схватила да то неће бити моја ствар. Могла сам везати неке основне чворове, али ако си хтео нешто више од тога, онда ја нисам била девојка за тебе. С друге стране, јако сам волела да користим бичеве. Неким женама је било непријатно да понижавају мушкарце, али мени је то било ужасно забавно! Био је то прави изазов: Како ући у нечију главу и учинити га ситним, беспомоћним?
Зарађивале смо отприлике 100 долара по сату, а неки су давали и добре напојнице. Заправо су варирале, од 20 до хиљаду долара. У зависности од клијента. И тако бих на крају вечери зарадила 400 долара од мушкарца који ми је масирао стопала док сам га вређала. Било је генијално!
Радила сам тамо две године сваке вечери и за то време сам отплатила половину својих дугова. Помогло ми је да престанем непрестано да бринем о новцу. Заправо сам почела да штедим. Остала сам на оном послу у консултантској фирми и то је један од највећих разлога зашто сам морала да напустим посао домине; у фирми сам добила унапређење уз више обавеза, али и више новца. Плус, вођење двоструког живота ме невероватно исцрпљивало. Лагала сам скоро свима око себе.
Данас имам 29 година и сви знају за моју прошлост – зато што сам написала књигу о томе. Књига "Scarlett Letters" је изашла у априлу. Моја породица и пријатељи били су ми велика подршка и нико није рекао ништа ружно о томе (барем не мени у лице). Свом супругу сам све испричала још на почетку наше везе, током једне наше романтичне шетње плажом. Није полудео; уместо тога слушао ме и слушао, а затим је рекао да је моја прошлост од мене направила особу каква сам данас, особу коју он воли. Сад имамо осамнаестомесечног синчића, а своју причу сам испричала у књижевном клубу у који одлазим с осталим мамама. Све су прочитале моју књигу па смо о њој расправљале на једном од састанака. Сви су били невероватно радознали и постављали ми милион питања.
Нисам сигурна како ћу и када свом сину испричати о својој прошлости. Тек учи да говори, па ми је тешко замислити у каквог ће се мушкарца претворити. Надам се да ћу одгојити дете отвореног ума. А и деца су данас заиста отворена по питању сексуалности! Род, спол, све то. Заправо мисле да је то све само конструкција.
А једино што ми фали са мог некадашњег посла је повезаност коју бих имала с клијентима. То што сам била домина помогло ми је да схватим колико смо већину времена лицемерни; сви непрестано приговарамо и оговарамо друге подигнутих глава, покушавамо да се уклопимо, јер се бојимо да ће нас осуђивати за сваки погрешан потез. Недостаје ми видети људе кад су потпуно рањиви. Неки од нас то никада не успеју.”
Девојка је пронашла порнић на VHS касети, а када га је пустила уследио је невиђени шок! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Redbookmag. com
