Вође "земунског клана" Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, означени као организатори атентата, убијени су у полицијској акцији "Сабља".
Међутим, мало ко верује да су се сви кривци нашли иза решетака те да је расветљена права позадина атентата.
Политичка заоставштина
Један од Ђинђићевих блиских сарадника и лидера 5. октобра бивши потпредседник Владе Србије Небојша Човић за Српски телеграф каже да на пуно питања до данас, 16 година након убиства, није добијен одговор.
- То указује да неко не жели да се утврде скоро све чињенице око убиства премијера Зорана Ђинђића, неки нису смели, а богами неки нису ни хтели да загребу испод површине. Због тога и не можемо поуздано да кажемо каква је била позадина - поручује Човић.
Интересантно је, додаје Човић, што су људи на суду говорили да су знали да се спрема убиство премијера.
- Још увек нисмо видели одговоре како то да је баш непосредно пред атентат било реновирање камера у Влади Републике Србије, шта је са неким уништеним доказима као што су врата која су нестала, узорци крви који су се убуђали... Зашто нпр. "земунски клан" није процесуиран још 2001. године, ко их је пустио из затвора - пита бивши потпредседник српске Владе.
Када убију премијера, сигурно да се ради о политици, а не о криминалу, сматра Човић те истиче да је морала да се направи анализа политичке заоставштине коју је водила Влада, односно премијер, а тиме би се открили и мотиви убиства:
- Ми смо радили у једном јако тешком времену и били под разним притисцима. Зашто је на пример фебруара 2003. покушај атентата на ауто-путу код хале Лимес, зашто тада није поднета оптужница за покушај убиства, него је Багзи пуштен, и ко га је пустио, ко је донео такву одлуку? И да ли смо ми већ те 2001, да је "земунски клан" процесуиран онако како је требало, такође могли да спречимо 12. март? Како је и у ком временском периоду тај "земунски клан" растао, "сурчински клан" је постојао и пре 5. октобра и имали су легитимације тадашње Државне безбедности. Није их сигурно штитио Зоран Ђинђић.
Албански лоби
Човић каже да је упитно и то где су све могли да се налазе пуцачи.
- Уз чију помоћ је албански лоби такође јачао након убиства Ђинђића, знамо да смо тамо крајем 2002, 2003. направили потпуно нов приступ када је Косово и Метохија у питању... Ко је од политичара највише профитирао од убиства Зорана Ђинђића? Знате, 2001. је била много пре 2003, који тајкуни су ојачали после убиства премијера, који су полицајци највише аванзовали после убиства и по којим критеријумима су им дељена унапређења? А та прича, знате, знали су ови, знали су они, па ја гледам шта су људи изјављивали у судском процесу и видим да су сви све знали - поручује Човић.
На суду када су их адвокати питали "а како сте ви то знали", они кажу, "причало се по амбасадама, на пријемима".
- Много је ту питања на која нисмо добили одговоре - закључује Човић.
Тома Фила
- Највише верујем у теорију да је на Ђинђића пуцано јер се знало да је аминовао да компромитујући папири о борцима са Косова и из ратова у Хрватској и БиХ буду изручени Хашком трибуналу. Мислим да ту нема друге позадине, све је једноставно - мишљења је Фила.
Прелевић: Није пристао да Србија изгуби све
Према речима адвоката Божа Прелевића, који је био актер судског процеса након убиства Ђинђића, премијера Србије ликвидирале су стране обавештајне службе, а присетио се и речи некадашњег британског амбасадора у Србији Чарлса Крафорда.
- Крафорд је био Зоранов и мој пријатељ и он нам каже: "Ми имамо задатак да одемо на Косово и кажемо - видите, био је рат, убиства, силовања, крађе, паљења, ви не можете да живите заједно. А онда одемо у Босну и кажемо - видите, овде је био рат, убиства, силовања, крађе, паљења, ви можете да живите заједно". Значи, Зоран је платио главом своје инсистирање да Србија не изгуби све - оценио је Прелевић.
Чињенице
Зоран Ђинђић 1952-2003.
по образовању доктор филозофије
један од оснивача и дугогодишњи председник Демократске странке
градоначелник Београда (1997)
председник Владе Републике Србије (2001-2003)
Фила: Косово и Хаг му дошли главе
Према речима познатог београдског адвоката Томе Филе, Ђинђић је убијен јер је сматран издајником.
Зашто су руски генерали плакали пред Слобом, ко је једини грађанин Србије који га је видео мртвог у Хагу… Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Српски Телеграф
