Незадовољни грађани пети месец протестују на улицама Београда и градова широм Србије. Колико их тачно шета, питање је којим су се представници власти бавили када су протести почели. Након краће паузе, председник Александар Вучић поново је покренуо систем пребројавања, и то дан после протеста опзиције 13. априла.
"Разлика од 65 лица у ручном и софтверксом бројању, између 7.400 и 7.500, дакле да се не би гађали лажним цифрама сви заједно и проценама, ти људи су пребројани у главу", рекао је тада Вучић.
Са пребројавањем учесника протеста наставио је и два дана касније. "У Владичином Хану их се окупи четири, у Градишту их се окупи 11, у Голупцу их се окупи девет, у Оџацима између нула и 17, и сви их трпимо све време, окупи их се 1.500 овде, заузму све улице по Београду", казао је Вучић 16. априла.
На престоничким улицама се окупља знатно више грађана, тврди зАлександар Губаш, који од 1991. броји учеснике на протестима. Каже да је посећеност била највећа крајем децембра прошле године када је се окупило 18.000 људи, док се каснијие та бројка кретала између 7.000 и 10.000. Тврди и да су истраживања тачна, јер корсити ручно пребројавање и софтверску методу.
"На отвореном концентрација никад није већа од један и по, значи између један и по и 1,2 је отприлике та нека константа с којом се множи број квадрата, кад је колона у покрету то је исто врло једноставно, стане се у једно место, пусти се цела колона да прође поред вас, мери се колико јој треба времена да прође и одређујете просечан број људи за минут, е сад тај број се оком одређује, не можете појединачно да избројите сваког, али их групишете у зависности колико је велик протест", објашњава Губаш.
На митингу 13. априла, према рачуници Губаша, било је много више људи него што представља власт, али и мање у односу на онај брј који представљаја опозиција. Губаш тврди да се тог дана испред Скупштине окупило 20.000 грађана, док се на митингу Српске напредне странке 19. априла окупило много мање људи у односу на оно што представља власт.
"Бројка од 150.000 људи нема везе са здравим разумом. Овде на лице места пред Скупштином, на овај простор физички није могло да стане, кад се погледа коју су површину заузели, није могло више од 35.000 са том густином. На отвореним просторима људи се не сабијају. Четири човека, то је оно малтене раменима се додирујете, то нико не воли, свако воли свој интимни простор и кад има места људи ће се размакнути и онда долазим до концентрације на стајаћим протестима, минтинзима и скуповима на отвроеном је негде између један и један и по човек на квадрат, тако да је то бројка са којом треба множити квадратуру", каже Губаш.
Власт се пребројавањем учесника протеста не бави случајно, сматра новинарка Даница Вученић.
"Мислим да је то скретање пажње са суштинских проблема и питања које траже људи који се налазе већ пети месец на улици, а шта они траже - траже поглавље 23, то је оно поглавље које се доноси на људкса права, правосуђе", истиче она.
Разлике у бројевима између власти и опозиције трају још од самог почетка протеста. Бојан Клачар из ЦеСИД-а каже да обе стране често предимензионирају број бучесника на скуповима и да је зато најбоље узети бројеве који се налазе у средини.
"Митинг који је организовала власт је митинг који је требало да демонстрира моћ, самим тим власт користи они аргументацију која треба да докаже да је њихов митинг био бољи, већи и успешнији него што су то били протести опозције. Број људи који протестују пропада оном кругу аргумената за који ми као јавност не можемо никад са сигурношћу да знамо ко је у праву зато што постоје различите методологије и мерења", истиче Клачар.
Према истраживању Александра Губаша највећи митинг који је окупио 120.000 људи био је 5. октобра 2000. године у Београду.
Шиптарски терористи напали САА. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Н1
