- Треба подсетити да се европска политичка игра након Другог светског рата темељила на поштовању граница иако смо знали да су несавршене. А политичка промена се морала десити због интеракција држава чије се границе не мењају. Након Првог светског рата границе су се промениле, током Другог светског рата људе су убијали и пресељавали, и након тога је одлучено да више неће бити етничког чишћења и геноцида и да више неће бити мењања граница. Уместо тога, а то је европски пројекат, прихваћене су несавршене границе и националне мањине и настојала се изградити Европа на темељима сарадње међу државама, у оквиру постојећих граница. Јер су границе, свакако, у неку руку и историјске случајности. Веома је важно истаћи да се с тим у великој мери и успело - навео је за Снајдер.
(Фото: Принтскрин)
Он каже да се у случају Русије и Украјине, где Русија од 2014. крши то правило, постоје катастрофалне последице за све укључене стране, па и за Русију.
- Међутим, то не значи да се границе не могу мало кориговати. То се већ догађало, иако о томе не говоримо често. Више пута се догодило да неко село или река постане део територије неке друге државе. И све док се на то гледа као на прилагођавање, а не на објаву неког принципа, не сматрам то великим проблемом.
Он даље додаје:
- Али, сматрам да све зависи од тога како неко говори о томе. Ако промените границе за западном Балкану па кажете "успут, то показује да је у реду што је Русија извршила напад на Украјину", онда радите нешто страшно... У случају да се нешто такво догоди, треба да се догоди уз слојевиту процедуру - не као резултат састанка и руковања два челника држава, већ као резултата процедуре у више фаза и опсежне расправе, тако да све буде што досадније и да има што мање симболичног одјека - рекао је Снајдер.
Снајдер је специјалиста за прошлост средње и источне Европе, а у интервјуу је говорио о Украјини, Русији, али и о утицају дигиталног света и томе како светски политичари њиме манипулишу.
Прочитајте ОВДЕ шта прогнозира Дачић уочи састанка у Берлину.
Извор: Н1
