Протести „1 од 5 милиона“ још од децембра прошле године подразумевају окупљања грађана петком или суботом у многим градовима широм Србије с тим што је од 4. маја уведена и једна новина – формирана је „слободна зона“ у Београду, у оквиру које организатори свакодневно од 13 до 21 сат организују трибине и разговоре лидера опозиционих странака са грађанима. Иако је приметно да се све мањи број грађана окупља на протестима, било на улици било у „слободној зони“, већина лидера опозиционих странака сматра да борба против власти иде у правом смеру.
Лидер Народне странке Вук Јеремић нагласио је да није тајна да постоје многи изазови и да постоје различита гледишта о томе која је тактика најбоља, али да је за борбу против власти најбитнији наставак протеста, тотални бојкот институција и јединство на опозиционој сцени.
– Овог тренутка, та три елемента постоје – протести су настављени, бојкот је и даље потпун, а и опозиција је јединствена – рекао је Јеремић.
Потпредседница Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић нагласила је да протести не само да нису завршени, него они тек почињу и да опозиција неће одустати док не види да је ова власт сишла са политичке сцене. Слично је у слободној зони говорио и председник ССП Драган Ђилас.
– Протести трају већ пет месеци и они су у Србији многе ствари већ променили. Људи заборављају за бојкот парламента и спремност за бојкот избора, неки су отишли са позиција… Једноставно то је процес који ће се на крају завршити на једини могући начин, а то је победом демократије у овој земљи – рекао је Ђилас.
И лидер „Двери“ Бошко Обрадовић тврди да су ефекти вишемесечних протеста опозиције огромни.
– Добили смо буђење јавности, храбре грађане и уједињену опозицију која је стала иза заједничког захтева и што је посебно важно добили смо конкретизацију захтева о сређивању стања у РТС и РЕМ-у и фер и поштене изборе. Добили смо и побуњене грађане који желе да буду контролори власти. Поента свих ових протеста и „слободне зоне“, која траје 24 сата сваког дана, јесте не само жеља за променом власти, већ и промена коруптивног система – истиче Обрадовић.
Опозиција је дошла до захтева које грађани подржавају и због чега би могла да реагује и међународна заједница, каже Зоран Стојиљковић.
Бојан Клачар из Цесида истиче да је формирање „слободне зоне“ друга фаза протеста која је настала под измењеним политичким околностима.
– Поставља се само питање да ли је та фаза настала као свестан избор опозиције или је на то она била принуђена. Слободна зона је прелазно решење док однос опозиције и власти не пређе са улице за преговарачки сто. Ипак, нема још пуно разлога за оптимизам да ће се то и догодити. Зато би кључну улогу у том процесу могли да имају посредници, пре свих међународни актери као посматрачи избора – сматра Клачар.
Професор на Факултету политичких наука Зоран Стојиљковић подвлачи да су протести временом еволуирали, мењали круг организатора и масовност, али да се кључни захтеви и даље не испуњавају.
– Слободна зона јесте једна од фаза протеста у жељи опозиције да започне преговоре са влашћу. Након захтева за оставкама које су морални чин, опозиција је дошла до захтева које већина грађана подржава и због чега би могла да реагује и међународна заједница као кључни играч. На тај начин могло би да дође до отварања медија и демократског изборног процеса – каже Стојиљковић.
Све мање времена за договор
Бојан Клачар из Цесида подвлачи да је све мање времена за преговоре и компромис власти и опозиције.
– То би требало да се догоди до лета како би се законска регулатива променила до Нове године. Пошто ћемо већ тада ући у политичку кампању, а можда и формалну изборну кампању јер ће се приближити редовни избори – истиче Клачар.
Праву истину о вађењу органа Србима прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
