Главни начини за спровођење плана корпорације РАНД укључују сталну помоћ, укључујући војну, “сиријским побуњеницима“, слање смртоносног оружја Украјини, ширење санкција и максималних напора да се прекину привредни односи између Русије и Европе, посебно у смислу трговине енергијом, где руске енергенте требају да замене нафта и гас из Сједињених Држава.
Као што пише руска Правда, “постоје и такве егзотичне, али са стајалишта аналитичара РАНД корпорације, прилично изводљиве авантуре, као почетак испоруке смртоносног оружја Украјини или протеривање Русије из свих међународних организација и форума, осим Уједињених нација”. То по мишљењу америчких стручњака “није тежак посао”.
“Уопштено, читав овај извештај искрено и отворено говори да ће нас с осећајем и разумно ускладити. Тако, да се можете наставити сусретати с Помпеом и Трампом, а да остане отворено питање: “Зашто?”, пише Правда.
И баш као што су приметили неки руски аналитичари, чак и тоналитет и категоричка природа овог извештаја су изненађујући. Заправо, методе које нуде стручњаци РАНД су агресивне и увредљиве. То јесте, прво нуде почетак рата и напада, а да се нико није застидео таквог предлога. Они мисле да се у односима с Русијом тако “могу понашати”.
У извештају се такође разматрају могућности “рада” с руском прозападном опозицијом. Истина, у мањој мери него пре, али прозападној опозицији треба помоћи да “поткопа режим“. Успут аналитичари корпорације РАНД саветују Вашингтону да се потруди да Русију искључи из свих међународних организација осим Уједињених нација.
Између осталог, РАНД предлаже да се “Русију увуче у трку у наоружању” како би земља трошила максималну количину новца на оружје и војно-индустријски комплекс, што би довело до слабљења остатка државе и националне економије.
Што се тиче спољњополитичких односа, амерички стручњаци препоручују “увлачење Русије у сукоб са Сједињеним Државама у оним регијама у којима САД већ имају конкурентске предности”.
Укратко, предлози ове утицајне групе стручњака су следећи.
Економске мере наношења штете:
Повећање америчке производње енергије што ће наштетити руској привреди смањити прорачунске приходе Кремља.
Наметање већих трговинских и финансијских санкција, особито ако су такве санкције свеобухватне и мултилатералне.
Повећати способност Европе да увози гас од других добављача, а не из Русије.
Подстицање емиграције из Русије квалификоване радне снаге и добро образоване омладине, који ће помоћи Сједињеним Државама и другим земљама које их приме, а наштетиће Русији.
Геополитичке мере за наношење штете:
Пружање смртоносне помоћи Украјини и искористити највећу руску точку спољашње рањивости.
Повећати подршку сиријским “побуњеницима”, иако ова опција можда и није изведива с обзиром на радикализацију, фрагментацију и опадање сиријске “опозиције”.
Подстицање либерализације у Белорусији веројатно не би успело и могло би изазвати снажан одговор Русије, што би резултирао општим погоршањем сигурносног окружења у Европи и назадовањем политике Сједињених Држава.
Ширење веза на јужном Кавказу, економски конкурентном Русији, било би тешко због географије и историје.
Смањење руског утицаја у Средњој Азији било би врло тешко и могло би се показати скупим. Већа ангажираност вероватно неће економски поткопати Русију и вероватно ће бити несразмерно скупа за Сједињене Државе.
Ослободити Придњестровље и протерати руске трупе из регије био би ударац руском угледу, али би такође Москова уштедела новац и врло вероватно би то био нови трошак за САД и савезнике.
Идеолошке и информацијске мере за наношење штете:
Смањење поверења у руски изборни систем би било тешко због државне контроле над већином медија. На тај би се начин могло повећати незадовољство режимом, али постоје озбиљни ризици да би Кремљ могао повећати репресију или напасти и узроковати конфликт у иностранству који би могао бити супротан интересима Запада.
Стварање перцепције да режим не тежи јавном интересу може се усмерити на распрострањену корупцију великих размера и додатно поткопати легитимност државе. Међутим, тешко је проценити хоће ли политичка нестабилност и протести довести до тога да ће таква Русија бити мање способна или склона претњи западним интересима у иностранству или Русија која ће бити спремна на освету, што ову опцију чини врло ризичном.
Подстицање домаћих протеста и другог ненасилног отпора за одвраћање пажње или дестабилизацију руског режима и смањивање вероватности да ће проводити агресивне акције у иностранству.
Подривање руског имиџа у свету с циљем смањења руског утицаја, чиме би се поткопали напори Кремља против режимског захтева за враћањем Русији њене бивше славе.
Уводити додатне санкције и уклонити Русију из међународних форума ван Уједињених нација те бојкотирати догађаје као што је било Светско првенство.
Мере за наношење штете у војној сфери:
Поновно слање бомбардера у лако уочљивом распону кључних руских стратешких циљева има велику вероватност успеха и засигурно ће привући пажњу Москве и узроковати бриге и додатне трошкове за одбрану.
Поновно слање борбених авиона још ближе циљевима од бомбардера, као начин постизања вишег нивоа одговора и пресретања.
Распоређивање додатних тактичких нуклеарних оружја у Европи и Азији.
Репозиционирање америчких и савезничких састава одбране од балистичких ракета како би се боље ангажирале руске балистичке ракете, такође би узбунило Москву.
Подстакнути Русију да се ангажира у стратешком натицању и подстакнути Москву на скупу трку у наоружању изласком из режима контроле нуклеарног наоружања.
Повећати америчке и савезничке морнаричке снаге и присутност у руским оперативним подручјима и улагати веће напоре за истраживање поморства и развој нових оружја која ће америчким подморницама омогућити да угрозе већи број циљева.
Премештање нуклеарног положаја према новој доктрини би значило повећање постотка америчке нуклеарне тријаде.
Надзор Црног мора и јачање ометања приступа подручјима Северноатлантског савеза преко Црног мора, можда у облику далекосежних протубродских ракета на копну.
Повећање броја америчких снага у Европи, повећање капацитета земаља НАТО пакта и размештање великог броја НАТО снага на руској граници.
Повећање величине и учесталости вежби НАТО пакта у Европи може помоћи у повећању спремности и одвраћања, али мало је вероватно да ће подстакнути скупи одговор Русије, осим ако вежбе не пошаљу ризичне сигнале.
Развој, али не и употреба ракета средњег домета, могао би вратити Русију од Уговора о нуклеарним снагама средњег домета, али би такође могла подстакнути убрзање руских ракетних програма.
Повећана улагања у нове технологије за сузбијање руске противваздушне одбране.
Све наведено може изгледати као врста маргиналне агресије фанова “вечног Хладног рата” и других чудака с геополитике. Али не заборавимо да је корпорација РАНД структура која делује по налогу америчког Конгреса и Пентагона. Сасвим је јасно коме је овај извештај намењени на ком нивоу ће се у Сједињеним Државама доносити одлуке о спровођењу оних “занимљивих предлога” који су изражени у овој студији.
Међутим, бројни руски политички научници верују да ће овај план бити скуп на првом месту за саме САД, јер је сада врло тешко укључити Русију у трку у наоружању или у неке трајне локалне сукобе.
Као што је политички аналитичар Дмитриј Дробницки нагласио, “једине акције које су препознате као делотворне у извештају су акције против руских привредних слабости”.
“Не можемо се с тим не сложити. У свим аспектима, осим у привреди Русији је немогуће заврнути руку”, рекао је Дмитриј Дробницки.
Јасно је да ово није прво извештај сличног садржаја, а очигледно није ни последње и нема ништа ново у њему. Овде је важан однос Русије према Сједињеним Државама. Што се тиче Вашингтона, за уништење очигледног и страшног непријатеља су сва средства етичка и дозвољена. Заправо, то је став људи који су спремни започети и водити рат до потпуног уништења једне од страна у сукобу. У овом случају Русије.
Не заборавимо ни да је НАТО недавно развио нову војну стратегију којом жели одговорити. Тако је на “нуклеарну претњу” Русије и “изазове на истоку и југу Еуропе” који су се појавили 2014. године. Ради се о “пуној заштити и способности да НАТО осигура стабилност у будућности”. За стручну заједницу није било тешко навести кључне тачке стратегије, узимајући у обзир појаву нових врста оружја, као и повлачење Сједињених Држава из темељних међународних споразума о разоружању.
Као одговор на наводну “нуклеарну претњу” Русије западним земљама, НАТО је усвојио нову војну стратегију, а главни секретар НАТО пакта Јенс Столтенберг је изјавио у интервјуу да савез тако одговара на изазове који су се појавили од 2014. на истоку и југу Европе. Те године је, као што је познато, почео грађански рат на истоку Украјине, а Крим је поновно постао део Русије.
Једина добра вест је да Русија у целини може “издржати ударе” и све те мере, јер без обзира на то буду ли предузете, неће имати никакав посебан учинак. САД су већ покушале увући Русију у сукоб у Украјини. И шта се догодило? Иако полако, “Северни ток 2” се наставља градити. Русија наставља не само учествовати, него и организовати на свом подручју платформе за глобални међународни дијалог, попут међународних економских форума у Санкт Петербургу и Јалти, конференције о сигурности у Москви, међународне расправе у Клубу Валдаи и спортске сусрете свих врста. Ипак, ово говори да ће се сукоб између Русије и Запада повећати, али је такође јасно да Русија има све шансе да издржи ово сучељавање.
Осим тога, НАТО пуца по шавовима. Турска је у неразумљивом положају у савезу, а Берлин и Париз желе створити “европску војску која би се одупрла Русији, Кини и Сједињеним Државама”.
Ту су и војни и политички чиниоци и амерички рат против Русије може бити само хибридни, што у одређеној мери признаје и РАНД корпорација.
Оно што амерички стручњаци не разумеју је морални и психолошки фактор. Становништво земаља НАТО пакта апсолутно није спремно за масовне борбене операције, а многи Русију не сматрају непријатељем. Према већини социолошких анкета, становништво европских види Русију као неутралну земљу или чак пријатељску. Стога НАТО, као организација која би требала осигурати глобалну доминацију Сједињених Држава, не решава овај проблем, стога мора мењати своју стратегију.
Нажалост, нуклеарна стратегија ће бити проширена с превентивним нуклеарним нападом пројектилима средњег и краћег домета. РАНД тврди како се ти пројектили не би требали користити, него би служили да се Русију увуче у трку у наоружању и тако ослаби економија земље.
Нова стратегија Северноатлантског савеза не укључује само Русију, већ и Кину, Иран, Северну Кореју и Бјелорусију, што значи да се супротставља савезима као што су Шангајска организација за сарадњу и Организација уговора о колективној сигурности. У том смислу, жеља Северноатлантског савеза за променом концепта указује на то да је Запад изгубио вођство у свету.
Сједињене Америчке Државе препознају огромну опасност од пропасти униполарног света и желе га сачувати, стога морају подржати тако важно средство као што је НАТО. Задатак концепта је очување униполарног света, али о томе се неће писати изравно, већ ће се цело време говорити о претњама националној сигурности земаља НАТО пакта и самих Сједињених Држава.
У тим напорима је потребно уништити два стуба мултиполарног света. Кину и Русију, којој е корпорација РАНД посветила извештај с упутствима за уништење од 376 страница.
С обзиром на то да је нуклеарна и било која друга претња из Русије мит, Москва неће бити прва која ће употребити оружје за масовно уништење против земаља НАТО пакта, али ће учинити све да осујети планове РАНД корпорације, чији извештај не би био вредан помена да се не ради о стручњацима с великим утицајем у америчком Конгресу, Белој кући, Пентагону и војно-индустријском комплексу.
Прочитајте ОВДЕ шта каже National Interest о Јалти 2.
Извор: RAND/logicno.com/ Н.Бабић
