Освојио је један мандат и улази у Европски парламент, заједно са по четири посланика из ХДЗ-а и СДП-а, те по једним послаником са листе Хрватских суверениста, Живог зида и Амстердамске коалиције.
Колакушић, који је према предизборним анкетама имао између четири и пет одсто гласова, сам је тврдио како ће освојити пуно више те да његова истраживања показују како би могао имати преко осам посто, што је готово и достигао.
Према неслужбеним подацима Државног изборног поверенства, за Колакушићеву листу гласало је 84.764 људи, односно, освојио је 7,89 одсто гласова, пренео је Индекс. Осим тога, добио је, уз Ружу Томашић, највише преференцијалних гласова – 68,882.
Ко је судија Трговачког суда у Загребу, председник удружења Антикорупција, носилац независне листе на изборима и нови представник Хрватске у Европском парламенту?
Колакушић је рођен 1969. године у Загребу где се и школовао. Правни факултет завршио је 1997. године и радио је у Трговачком, Општинском, Жупанијском и Управном суду док 2011. године није постао судија Трговачког суда. Две године касније почео је његов јавни ангажман који ће му донети симпатије јавности, и надимак судија праведник, али и замерке унутар струке.
Након што је Закон о предстечајним нагодбама донет, Колакушић је стопирао предстечајни поступак компаније Далековод и јавно се успротивио Закону назвавши га противуставним.
Његов захтев за испитивање уставности тог Закона је одбачен, а случај Далековод му је одузет. Ипак, Колакушић је наставио јавно да говори о штетностима ове праксе. Закон о предстечајним нагодбама је тада упоредио са Законом о конверзији и приватизацији рекавши да је „то што се догађа већа пљачка него што су биле конверзија и приватизација”. Јутарњи лист тада је напао судију Колакушића, пишући о њему да воли да слика младе девојке и да му предмети дуго стоје у фиоци.
Месецима пре и након доношења лекс Агрокора, Мислав Колакушић је у јавности упозоравао на противуставни карактер самог Закона, али и на скандалозан начин његовог доношења у процедури која није забележена ни у једној правној и демократској држави.
Упркос одређеној популарности коју ужива у јавности, крајем 2017. године Судско веће Високог трговачког суда донело је одлуку да је Колакушић повредио Кодекс судијске етике тврдећи да његови иступи у јавности „немају обележја стручних јавних иступа, већ су обележени сензационалистичким и популистичким изјавама”.
У међувремену он је основао удружење против корупције, а узор му је Румунија која је покренула поступке против више од 30.000 људи. У априлу је најављивао да ће његова листа добити три мандата, говорећи како они који су досад представљали Хрватску у Европском парламенту нису добро радили свој посао.
Колакушићева кампања није прошла без жестоких напада његових колега из хрватских судова.
Удружење хрватских судија (УХС) саопштило је да политичка активност судије Мислава Колакушића садржи неистине којима манипулише јавношћу и злоупотребљава то што јавност нема детаљна знања о деловању судијског система. Поставило се и питање да ли он сме као судија уопште да се бави политиком. Наиме, Закон о судовима судијама забрањује политички ангажман.
Колакушић је у међувремену најавио да завршава своју судијску каријеру, рекавши да уз судијску функцију не иде политичка.
- Престајем са функцијом дана када ступим на дужност у ЕУ парламенту - рекао је он.
Колакушић је најавио и кандидатуру на изборима за председника Хрватске.
- Прво постајем европарламентарац, као такав кандидоваћу се на председничким изборима и победити - казао је Колакушић.
Објаснио је како су за њега избори за Европски парламент део целокупног пројекта заједно с председничким и парламентарним изборима на којима његова листа, како је рекао, иде на победу. У јавности је посебно одјекнула његова изјава о преузимању трију дужности.
- Ја ћу преузети позицију министра правосуђа и полиције и бићу волонтер премијер - казао је, након чега су уследиле оптужбе за диктатуру у настајању.
Нова шиптарска провокација из Македоније. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
