Иако су Србија и Црна Гора једине две земље које теже чланству добиле оквирну перспективу, она није "закована", већ умногоме зависи од расплета ситуације око Косова, као и институционалног напретка у циљу испуњења бројних европских стандарда.
"Будимо реални, Србија се неће придружити ЕУ 2025", наслов је коментара Страхиње Суботића, истраживача Центра за европске политике, који за Блиц" објашњава да би Србија требало да затвори сва поглавља до 2023. године, да би предложена перспектива Жан Клод Јункера (доскорашњи председник Европске комисије) 2025. постала реалност.
- До тада је преостало мање од четири године и зато неће бити довољно времена да се направи значајан помак и да се приступни процес убрза. Ово постаје и више него јасно уколико се направи осврт на чињеницу да је Србији требало пет година да отвори шеснаест поглавља, а затвори само два. Било какво ублажавање ове чињенице води ка обмањивању јавности - објашњава Суботић.
Најскорији знак о томе којим темпом ће се кретати Србија је међувладина конференција која би требало да буде одржана овог месеца, и на којој је Србија, по ранијем сценарију, требало да отвори једно, или чак два поглавља. Међутим, како ствари сада стоје, једна могућност је да буде отворено само једно, па чак и ниједно, ако овај скуп изостане, о чему се такође прича у дипломатској јавности.
Ако се томе дода и проблем свих проблема - Косово, чије решење није на видику, ствари се додатно компликују, тим пре што је и Београду и Приштини јасно предочено да уколико не постигну правно обавезујући споразум, њихова евроспка перспектива ће бити доведена у питање.
Свему томе треба додати нерешена гранична питања која, иако се не налазе у преговарачким поглављима, морају бити решена (такође истакнуто), расположење у самој ЕУ када је у питању проширење, и рок до када би требало све ово решити. Тачније, да би 2025. године било могуће приступити Унији, сви послови би морали да буду готови до средине 2023., дакле за нешто више од четири године.
Како Суботић појашњава, "под овим околностима и овом динамиком, 2025. година је испала из игре". Наводи и да датум који је дат Србији и Црној Гори био орјентациони, "како бисмо усагласили темпо, али чини се да то нисмо учинили".
- Темпо није задовољавајући, а истраживања која смо ми радили показују чак нижи степен испуњења политичких и економских критеријума него раније. Томе треба додати да Србија по међувладиној конференцији у просеку отвара два поглавља, а сада је најава да би могло да буде једно или чак ниједно. Ако се то деси, то је озбиљно упозорење да се не иде ни брзо ни на задовољавајућ начин. Морали бисмо да пребацимо ствари у "пету брзину" - прича Суботић и додаје да је "забрињавајуће да у кључним областима, попут владавине права, напретка нема или је минималан".
"Нови оптималан термин 2028"
Са ставом Суботића сагласан је и Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији који наводи да је улазак у Европску унију до 2025. године готово немогућа мисија, а да је нови оптималан термин за учлањење 2028. година.
- Србија до краја 2023. године до када све мора да буде завршено има да отвори 18 поглавља, а да затвори 32 што је садашњом динамиком немогуће јер је у наредном периоду како би уопште могли да приступимо ЕУ потребно постићи правнообавезујући споразум са Приштином, остварити незавинсност правосуђа, јачање демократских институција, а пре свега рада Парламента и наставити реформе у правом смеру без лоших потеза и корака уназад - каже за "Блиц" Међак.
Према речима Међака постизање ових корака за 4 године уз два изборна циклуса (за председничке и парламентарне изборе) је готово неизводљиво.
Један од највећих камена спотицања на путу ка ЕУ, стручњаци виде и незадовољства челника ове заједнице виде и деловање српског судства.
- Један од услова да се притупи Европској унији је и промена Устава која би потпомогла и остваривање независности правосуђа која је требала да се оствари још у децембру 2017. године, међутим, ми овај процес тек сада почињемо, а Влада има план да га заврши до половине 2020. године - каже за "Блиц" Међак и додаје да ће ово поглавље бити затворено тек на крају.
Он додаје и да "Влада не предлаже довољно закона са европске агенде", и да ако се пракса не промени прикључивање 2025. године није могуће.
Значајан проблем на европском путу Србије је и то што Приштина инсистира на признању независности, Београд да то неће учинити. Ако се у обзир узму и управо одржани избори за Евроспки парламент, не може се очекивати да ће пре октобра-новембра бити формирана нова Европска комисија, што је такође ствар која додатно успорава и онако успорену причу.
- Тачно је да Србија има и проблем Косова, које је специфично. Оно што је сигурно јесте да дијалог мора да се одржи а, ако се блокада настави, бојим се да процес неће имати оптимистичан крај - каже Страхиња Суботић, додајући и да му је утисак да се Косово често косристи као изговор за неспровођење других реформи, које уопште не зависе од њега.
Ратификација
Још једна ствар коју треба имати на уму јесте да када отвори, па чак и када затвори сва преговарачка поглавља, читав посао око приступања није завршен, напротив.
- Ратификација мора да прође кроз парламент сваке чланице ЕУ, а можда ће и референдум у Србији бити организован тим поводом. Ако погледамо пример Хрвартске, она је 2011. заључила уговор са ЕУ, који је због свега овога на снагу ступио две године касније - истиче Суботић.
Како каже, преиспитивање и промена брзине је неопходна јер, "када 2023. и 2025. уследе, тада ће грађанима Европска унија бити крива, јер је најлакши начин за естаблишмент" да свали своју кривицу на "далеки" Брисел.
Прочитајте ОВДЕ све о драматичном апелу капетана Драгана.
Извор: Блиц
