О бесмислу братоубилачког рата говори управо прича о младом краљевом официру Радомиру Петровићу Кенту који се након Другог светског рата у родни крај вратио тек 2001. године, а умро је после две године - 2003!
Капетан Радомир Петровић Кент рођен 6. септембра 1917. године у селу Горњи Крупац код Алексинца. Његов отац Велимир, угледни домаћин, био је кандидат Демократске странке Давидовић-Грол. Радомир је гимназију завршио у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Војно-интендантску академију завршио је 1939. у Београду.
У рату је рањаван два пута, једном од Немаца, други пут од комуниста. У априлском рату 1941, Немци два пута заробљавају Радомира и он два пута бежи. Брзо оснива Озренски четнички одред, са којим учествује у устанку 1941.
Када су почетком 1942. основане две бољевачке бригаде, Радомир се нашао на челу Прве. Имао је око 800 одлично наоружаних четника, са којима се две године успешно борио против Немаца, Бугара и комуниста. У крају у којем је рођен и данас се прича да је важио је за једног од најлепших четника у Србији.
У емиграцији, капетан Радомир Петровић Кент је био ађутант и верни пратилац Краља Петра Другог Карађорђевића, а на тој дужности и један од васпитача престолонаследника Александра.
Радио је у Уједињеним нацијама, чије је седиште тада било у Женеви. Потом је био новинар. Цели живот имао је, међутим, само једну жељу - да поново дође у свој Крупац, у свој родни крај. Та жеља му се остварила 2001. године о чему је снимљен и документарац. Нажалост, умро је само две године касније.
O новом крвавом нападу Израела на Сирију читајте ОВДЕ.
Извор: Aleksinac.net
