Од усвајања претходне доктрине дошло је до значајних промена на енергетским тржиштима и међународној политици, укључујући развој нафтне индустрије у САД-у и пад цена роба, развој индустрије ТПГ-а (Течног природног гаса), повећање важности обновљиве енергије и климатске политике те међународних санкција против Русије. Објављивање нове доктрине је сигнал послан НАТО-у и Европској унији да Русија њихове поступке у сфери енергије доживљава као непријатељске према Руској Федерацији.
Доктрина дефинише претње и изазове сигурности руског горива и енергетског сектора, као и циљеве и задатке државних тела задужених за очување те сигурности. Општа је по својој природи и углавном се односи на домаћа питања, а надовезује се, између осталог, на енергетску стратегију земље за 2009. годину или политику индустријске сигурности за 2018. годину. Као и са својом националном сигурносном и економском доктрином, руска сарадња с азијским земљама третира се као прилика док су политике ЕУ и НАТО-а извори претњи упркос чињеници да је 2018. око 74 посто руског гаса и око 41 посто њихове нафте извезено у земље чланице ЕУ.
Доктрина не спомиње ни НАТО ни ЕУ по имену, али делови се јасно односе на њихове поступке. У документу се спомиње претња и утицај санкција на руски енергетски сектор. Према доктрини, претњу представљају и "дискриминација" руских фирми кроз регулаторне и законодавне промене - упућивање на амандмане на гасну директиву ЕУ-а, коју је Русија оштро критиковала. Према доктрини, ова дискриминација такође се одвија под изговором диверсификације енергетских залиха. Документ стога потврђује да су санкције штетне за руски енергетски сектор и, с друге стране, потврђују важност сарадње с чланицама ЕУ и НАТО-а.
Доктрина је двосмислена у вези с монополима, што вероватно произлази из лобирања фирми и утицајних особа у руској елити да се одустане од неких ограничења (нпр. против Гаспромовог монопола или допуштања већем броју фирми да обављају офшор радове на руском подручју). Међу ризицима је и неучинковитост предузећа да правовремено препознају могућу дискриминацију од стране других држава и њихових ентитета.
Руске фирме то могу тумачити као подстицај да буду активније у избегавању санкција и учинака прописа ЕУ-а који се сматрају штетним. Очито се овде ради о улози коју има нова руска елита, тзв. "Кремаљска деца". Већ су добили важне позиције у кључним секторима економије (енергетика, банкарство, инвестиције) и поступно ће ући у управу и политику. Тиме јачају положај својих родитеља у руском систему и учвршћују политички и пословни систем у Русији. Иако се руски систем западњацима дугорочно чини неодрживим, елите с интересом биће одлучне да га бране колико год могу, а не да га драстично реформишу.
Доктрина одражава руски "окрет према Азији" након припајања Крима. ЕУ не спомиње у контексту сарадње, али истиче претпоставку продубљивања интеграције Заједнице независних држава (ЦИС) и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). У оквиру ЕАЕУ-а у току је рад на стварању заједничке тржишне и енергетске политике. Ако се формира, она ће покрити 20 посто глобалног гаса и 7 посто нафте. Такође се позива на ближе енергетске везе с другим земљама БРИКС-а и Шангајском организацијом за сарадњу, иако се стварна трговина односи само на Кину. Осим тога, предвиђа сарадњу с чланицама ОПЕК-а и Форумом земаља извозница гаса, што би требало схватити као жељу Русије за одржавањем виших цена сировина.
Доктрина показује негативно стајалиште Русије о иницијативама важним са стајалишта земаља попут Пољске, укључујући законодавство ЕУ-а и политику диверсификације снабдевања енергијом. Документ такође потврђује да су санкције на руски енергетски сектор (посебно технологија) штетне, што сугерише противницима Русије да их треба одржати и - у случају да Русија почини кршење међународног права - проширити. Истицање могућности крађе средстава од стране транзитних земаља могло би указати на спремност Русије да изазове енергетску кризу, на пример, у Белорусији или Украјини, што би могло утицати на испоруке нафте и гаса и прекиде у транзиту преко Пољске.
Арктичка регија је руска база ресурса и њено значење само ће расти. У 2017. на Арктику су копнени ресурси чинили 17 посто руске производње нафте и 90 посто њене производње природног гаса. Највеће руске фирме су активне на полуострвима Јамал и Гјдан, а арктички континентални појас и значај Арктика за руски сектор нафте и гаса наглашен је у арктичкој стратегији Русије за 2008. и другим стратешким документима. Према геолошком истраживању у САД-у, процењује се да Арктик држи 30 посто неоткривеног гаса у свету и 13 посто неоткривене нафте.
У будућности ће важност руских потраживања на континенталном појасу расти како се њени копнени ресурси смањују. С тако високим изгледима за офшор резерве, Русија проширује своје територијалне захтеве на Арктику, као што је гребен Ломоносов, за који каже да је део њиховог континенталног појаса. Ако се тврдња одржи, гребен би Русији омогућио приступ резервама процењеним на 5 милијарди тона нафте и гаса (садашње резерве нафте износе око 14,5 милијарди тона). Гребен Ломоносова протеже се кроз Северни пол између архипелага Нових сибирских острва Русије, Гренланда и канадског острва Елисмир. Русија већ годинама покушава да докаже своје тврдње у УН-у. Међутим, Русија не може бити сигурна у успех јер Канада и Данска такође имају територијалне претензије према гребену.
Упркос великом потенцијалу резерви на овом подручју, Русија их је тешко искоришћавала. Међу препрекама с којима се суочавају су санкције које су увеле ЕУ и Сједињене Државе, а које ограничавају приступ Русије технологији бушења. Као резултат тога, Русија мора да замени западну технологију властитом или да тражи замене у иностранству. Осим тога, руске фирме немају потребно искуство у офшор раду у тако тешком окружењу и морају сарађивати с партнерима с потребним знањем. Руски закон ограничава офшор лиценце за рад на Арктику државним предузећима с најмање пет година искуства, што значи да су на снази само Гаспром и Росњефт, што присиљава друге фирме да раде с њима.
У последњих неколико година, ниске цене нафте биле су још једна препрека, због чега је вађење на најтежим подручјима непрофитабилно. Тренутно, само подружница Гаспрома, Гаспром Њефт, извлачи фосилна горива у овом подручју - у 2017. години произвела је 2,6 милиона тона нафте и 0,6 милијарди кубних метара гаса из поља Приразломоје, али нова производња могла би почети захваљујући порезним олакшицама.
Да ли се Срби плаше Вучића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Advance. hr
