Циљ маратона био је да се прикупе средстава за побољшање услова у сада популарном туристичком пећинском комплексу у којем су фубалери били заробљени пуне две недеље и то уочи почетка сезоне мосуснких киша. Маратон је још једном подсетио на драматичне детаље акције коју је без даха пратио цео свет.
Према првој везији догађаја, дечаке који нису умели да пливају, рониоци су обучавали у самој паћини како да пливају и роне не би ли их извукли на површину, али тек почетком ове године британски истраживачки новинар Лијам Кокрејн открио је да је то била лаж.
Miracle at Tham Luang - The Thailand cave rescue, a year on - more at https://t.co/bVCTLYI622#Thailand
— The Thaiger (@ThaigerNews) June 23, 2019
On June 23, a year ago, only a few northern Thai locals and serious cave enthusiasts knew much abou... pic.twitter.com/mpArXeRwyM
Наиме, како је Кокрејн утврдио, рониоци су и сами знали да то није могуће, иако су родитеље дечака убеђивали да ће бити тако. Они који су били у пећини, знали су да дечаци који никада нису ронили и пливали пре тога не могу тако неискусни да се провуку кроз опасне тунеле и да је једини начин био је да им дају седативе, успавају их и ставе им маске са кисеоником да би их искусни рониоци извукли напоље.
Кључно је било да маске чврсто пријањају да не би спале, због чега је постојао проблем са величином маски. Иако их је било на десетине, већина је прављена за одрасле. Само четири биле су за децу, али питање је било да ли и оне одговарају за најмлађе дечаке.
@IPOT1776 since you mention Myamar/Burma and intricate tunnel/cave systems ...one year ago june 23 football coach and team go missing in thailand cave...https://t.co/88WY7ntVcq
— joan hastings (@joanhastings14) June 19, 2019
Проблем су били и седативи. Да би успавали дечаке морали су да позиву специјалисте. Избор је пао на два искусна рониоца из Аустралије - анестезиолога доктора Ричарда Хариса (познатог као доктор Хари) и његовог пријатеља доктора Крега Чалена, пензионисаног ветеринара.
Пред доктором Харијем, који иначе држи ронилачку обуку за спасилачке тимове, био је деликатан задатак да одреди количину лекова који дечаци треба да приме да би могли да остану три сата успавани док их не извуку на површину. Знајући у какав се ризик упуштају, обојица су од тајландске владе тражили дипломатски имунитет. Постојала је реална опасност да неко од дечака умре, за шта они нису желели да сносе одговорност.
За доктора Харија, кључно питање који коктел лекова је прави. Како оваква операција никада није била спроведена, ни доктор није могао да се ослони на већ постојеће препоруке. Одлучио је да дечацима да прво да таблету анксиолитика Ксанакса, да их ослободи страха, затим ињекцију кетамина у ногу (пет милиграма по килограму) да их успава. Кетамин делује брзо, али траје само сат времена, због чега би у току акције рониоци морали да им поново убризгају већ спремљене ињекције.
Трећи лек који су дечаци добили такође је убризган у ногу и реч је о атропину, чија је функција да смањи производњу пљувачке од које би могли да се удаве. Докотор Хари није био сигуран да ће коктел лекова који је спремио бити делотворан. Касније је признао да је чак у једном тренутку помислио да су шансе да успе нула. Чак и они оптимистичнији очекивали су да неће извући све дечаке, чак процене су биле да би пет дечака могло да умре.
Када им је саопштен план, дечаци у пећини се нису уплашили нити почели да плачу. Желели су да изађу напоље. Рониоци су им тражили да напишу поруке својим породицама, које ће кренути ка површини пре њих, да би у случају да не успеју да изађу напоље њихови родитељи могли да добију последње речи своје деце. Писма су писана на посебној врсти водоотпорног папира.
Први је ка површини кренуо 14-годишњи Ноте. Доктор Парк који је био са дечацима у пећини дао му је таблету, а доктор Хари ињекцију, дечаку је обучено заштитно одело и стављена маска. Спасиоци су му везали руке и затим завезали конопац из леђа, да би се осигурали у случају да се дечак пробуди након престанка дејства кетамина и покуша да се ослободи. Британски ронилац Џејсон Малисон добровољно се јавио да поведе првог дечака. Након проласка кроз мутне канале, повремено су наилазили на коморе у печини (базе спассилаца) где их је чекала екипа да провери дечаково стање и да му потребну дозу лекова. Све је ишло по плану.
Око 100 људи учествовало је у акцији. Када је први дечак стигао до површине, уследило је одушевљење и аплаузи.
Све је ишло као треба до четвртог дечака, који је лоше реаговао на лекове, због чега је операција на кратко стопирана. Након пола сата и нове дозе лекова и он је био спреман да крене ка површини.
Другог дана акције, на исти начин спасена су још четири дечака, али није било тако једноставно. Један од њих почео је да се буди док га је ронилац Џејсон Малисон водио ка површини. Успео је да му да ињекцију кетамина, а дечак се по изалску на површину ничега није сећао.
Прочитајте ОВДЕ шта то Кина ради док јачају економске санкције.
Извор: Блиц
