Београд је у недељу поново био потопљен. Ако се „рекордне“ падавине дешавају два пута током једне недеље, очито да се нешто јако чудно дешава са климом. И то није случај само са Београдом и Србијом, већ су неуобичајне временске прилике примећене широм света последњих месеци и година.
Већина људи климатске промене повезује са растом температуре и глобалним загревањем планете, што јесте тачно али сем раста температуре, климатске промене доносе и значајно више природних непогода. Климатске промене мењају и режим падавина па се јављају дуги сушни периоди који бивају прекинути олујним временом и великим количинама падавина. Овакви временски услови значајно снижавају квалитет живота већини становништва и јако негативно се одражавају на пољопривредну производњу. Све су чешће неплодне године и све веће пољопривредне површине је потребно наводњавати али и одводњавати како би се добила иста количина приноса.
А шта се дешава у свету?
Док се у Србији смењују периоди претоплог времена са изненадним олујама, научници су утврдили да је у Канади кренуо да се топи пермафрост. Пермафрост је дубоко залеђено земљиште које се налази на крајњем северу и највише га има у Канади, Русији и на Аљасци. Пермафрост је у Канади почео да се топи 70 година раније него што су била почетна предвиђања научника.
Топљење пермафроста указује да је клима данас топлија него било када у претходних 5.000 година. Значај топљења пермафроста је у томе што се његовим одмрзавањем у атмосферу испуштају значајне количине метана. Метан је иначе много реактивнији гас ефекта стаклене баште него угљен-диоксид. Топљење пермафроста само ће још додатно убрзати промене климе и гурнути планету преко тачке без повратка, када се топи додатни пермафрост заједно са поларним капама и глечерима, док море бива презасићено и смањује своју абсорбцију гасова ефекта стаклене баште, а велики делови земље постају ненастањиви.
Канада је прогласила климатску узбуну, након што су у парламенту климатске промене препознате као стварна и ургентна криза изазвана људским активностима, уз захтев Влади да значајно смањи емисију гасова стаклене баште како би се достигли циљеви предвиђени Париским споразумом.
Само један дан након што је донесена ова одлука, кабинет премијера Џастина Трудоа донео је одлуку да дозволи изградњу нових и ширење постојећих нафтних цевовода, који ће значајно увећати експлоатацију уљаних шкриљаца на северу. Тиме не само да неће бити смањене емисије гасова стаклене баште, већ ће напротив наставити да расту а Канада највероватније неће достићи и онако скромне циљеве Париског споразума.
Ни на нивоу Европске уније ситуација није много боља, па је пре само пар дана стигла вест да су четири државе чланице блокирале предлог дугорочног плана према коме би Европска унија постала угљенично неутрална до 2050 године. Немогућност постизања договора још једна је потврда да је слика лидера у борби против климатских промена, како се Европска унија често представља, лажна. Велики део емисија гасова стаклене баште заправо није смањен него је индустрија измештена у Африку и Азију, а тиме су и европске емисије постале њихове, док се новац и даље слива у касе мултинационалних корпорација из Европе и Северне Америке.
И док земље глобалног југа које готово уопште нису одговорне за климатске промене трпе највеће последице, механизми финансирања зарад спречавања климатских промена нису до краја развијени и функционални. Уместо да се помогне државама глобалног југа да изврше енергетску транзицију, већина новца који стиже до њих преко такозваних климатских фондова јесу заправо зајмови. Овим се још више учвршћује позиција глобалне периферије и глобалног центра док се раст емисије гасова са ефектом стаклене баште наставља.
Има ли наде?
Конзервативни и либерални политичари не желе да виде оно што је јасно и очито деци која су штрајковала сваког петка. У преко 190 држава света одржани су климатски протести младих са захтевом да се њихове државе обавежу да ће зауставити климатске промене. Масовни климатски протести су допринели да тема климатских промена постане једна од приоритетних на Европским изборима, па су Зелене партије којима је ова тема традиционално блиска освојиле значајно више посланичких места него на претходним изборима.
Да борба мора да се води на свим фронтовима ако желимо да спречимо климатске промене, показали су овог викенда и – претежно млади – људи који су блокирали рад рудника угља у Немачкој, захтевајући да се престане са експлоатацијом фосилних горива. Наредни велики климатски протест заказан је за 20. септембар. Неопходно да се што више људи прикључи јер све је мање времена да спречимо климатске промене.
Прочитајте ОВДЕ све о језивом пророчанству које ће погодити Америку.
Извор: masina. rs
