Најновије

Радмила Тонковић о женама пилотима: Рускиње су једине водиле борбе из ваздуха против фашиста, Немице одбијале да лете за Хитлера!

"Небеске хероине света" је књига која је на једном месту окупила жене пилоте, од првих астронаута до жена које су својим летелицама учествовале у ратовима. Радмила Томнковић је дуги низ година прикупљала податке и направила значајно дело у области ваздухопловства.

Фото-Промо

Како је дошло до идеје да направите једно овакво дело које говори у част женама које су летеле?

Ја сам 24 године провела у Команди Ратног ваздухопловства радећи са 400 мушкараца и остварила професионалан и коректан однос и стекла уважавање и висок углед. У ваздухопловном часопису „Аеромагазин“ сам радила 18 година као један од уредника и једина жена, тако да сам у својим истраживањима кроз историју авијације спознала, да жене и њихова улога нису довољно осветљени и забележени. С обзиром да је цела планета Земља резервисана за мушки пол, њему се и даје предност у свим животним сегментима, тако да постоје професије, хобији и спортови потпуно резервисани за мушкарце, где су жене ретко присутне или их уопште нема. Такав је случај и с авијацијом, што је мене додатно мотивисало да књигу посветим храбрим и необичним женама, које су се оствариле и оставиле дубок траг у историји авијације као пилоти, космонаути, лекари, инжењери, техничари, ратни пилоти, укратко жене испред свога времена, самосталне, енергичне и одлучне и кадре да помере границе могућег, да постигну немогуће. Ове даме су биле најрепрезентативнији и најлепши амбасадори својих земаља у свету представљајући своје стручне способности, али и најсофистициранију технику и технологије времена у којима су живеле и летеле и бавиле се ваздухопловством као врхунским дометом сваке земље. А веома мало је писаних трагова и података о њима у целом свету. 

Какав је био процес рада и како је протицало прикупљање података?

Прикупљање података за ову књигу практично је трајало током целе моје каријере, коју сам одистински и професионално и емотивно посветила авијацији, јер морате да волите оно што радите и дивно је када радите оно што волите – то је формула успеха. И у једном моменту се у мени покренула идеја да систематизујем прикупљене податке и та активност је трајала пуних 10 година, када је књига и одштампана. Моја путовања по свету су уследила као импулс да сазнам више, конкретније и тачније, како бих аргументовано писала о дометима и успесима људи у ваздухопловству, са центром улоге жене у тој мушкој области живљења у намери да историјске чињенице буду поткрепљене и забележене, јер се није догодило ништа што није записано. Обишла сам све доступне светске архиве и библиотеке, али сам највише успеха имала у личним контактима са мојих хероинама или са њиховим потомцима и то су најбољи показатељи да сте добро обрадили податке и свака прича о мојим ликовима је потписана и ауторизована, што је за историју најважније и најмеродавније.

Постоји ли нешто, осим ваздуха, што је заједничко свим женама које су су били пилоти?

Љубав према небу и летењу неоспорно повезује све моје описане хероине, али су њихове заједничке особине – херојство, храброст, ризик, адреналин, радозналост, креативност, машта...све моје даме умеју да маштају, али и да своју машту претворе у стварност. Оне су храбри чаробњаци опијени ваздухом и изазовом освајања висина и покоравањем четврте димензије, иако су имале различите професије и многа интересовања, опет су се враћале својој највећој љубави и интересовању, а то је летење. Оне су често биле кћерке, супруге и мајке познатих и прослављених ваздухопловаца, често боравиле и живеле по аеродромима, летеле као сапутнице, а онда и саме полетеле и своја знања и умећа преносиле на нове генерације одважних девојака и жена.

Које су се жене пилоти по Вама, највише издвојиле, иако су све без сумње биле посебне?

Најстарије жене-астрономи су Аганика и Хипатиа; прву диплому пилота 1910. године је понела Францускиња Рејмонд де Ларош; Американка Жаклин Кокран је прва жена у свету која је пробила „звучни зид“; Рускиња Валентина В. Терјешкова је прва жена-косманаут света која је полетела у космос далеке 1963. године; прва жена која је погинула у удесу авиона 1911. године је Денисе Моор; прва жена-пилот фотограф је Оса Јохнсон; Рускиње су једине водиле борбе из ваздуха против фашиста у Другом светском рату организоване у 3 пука – један ловачки и два бомбардерска и по томе биле јединствене у том рату храбро бомбардујући Немце пуне четири године, поставши праве хероине у светској историји и Народни хероји у својој Отаџбини. Пред Другог светски рат Немице су биле изванредни спортски пилоти – Ели Бајнхорн, Вера фон Бизинг, Лизел Бах, Теа Раше, Луиз Хофман и доживеле различите судбине, многе и трагичне, јер нису хтеле да лете за Хитлерову НСДАП. Британка Хилда Хјувлит гради аеродроме, као прва жена учи свог сина да лети; а њене земљакиње у Другом светском рату пребацују авионе из фабрика до позадине, организоване у групу АТА. 
У нашој земљи прве жене-пилоти су Даница Томић, Загорка Плећевић и Кристина Горишек, које пилотске лиценце добијају 1932. године, а следеће године у Турској полеће прва жена Бедрија Гекман и у СССР се 1939. године за пилоте обучавају прве Иранке. У Африци жене лете већ 1934. године, а на азијском континенту још 1930. године.
Данас су жене-пилоти организоване у удружења у својим земљама, а светско удружење се зове „Ninety Nines“ и ради и делује у САД. Наше Удружење жена-летача Србије окупља око 100 жена-пилота авиона, једрилица, параглајдера, падобранки, а почасна чланица је прва жена-космонаут света Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова, коју сам ја као портпарол примила у наше Удружење 2003. године.

Које одлике красе жене пилоте? 

Жене-пилоти су посебне и необичне, храбре и одлучне, имају своје циљеве и знају шта хоће, заљубљене су у летење и небо, веома су енергичне и покреће их невероватан адреналин и жеља за освајањем небеског пространства као најслободније димензије човековог окружења, жене-летачи су слободне у најпозитивнијем смислу, аутономне и независне.

Каква је разлика између жена пилота некада и данас?

Па, разлике нема, оне су увек исте, како сам Вам одговорила на Ваше претходно питање. Променила се и усавршила авио-техника, освојене су нове технологије, усавршавају се материјали за градњу ваздухоплова, а самим тим се и летачи перманентно усавршавају пратећи иновације и модернизације, како би могли безбедно да управљају летелицама.

У књизи „Небеске хероине света“   нашле су се и жене са наших простора, кога бисте издвојили?

У мојој књизи “Небеске хероине света” наравно да сам обухватила и наше жене у авијацији, али сам морала све да ускладим са историјским променама на балканским просторима, како би све било веродостојно и историјски тачно, а то није било лако. Прва наша жена са пилотском дозволом је Даница Томић, која је дозволу добила најпре у Француској 1928. године, а потом поновно 1932. године у Београду, заједно са још две даме – Загорком Плећевић и Кристином Горишек. 
Наше прве једриличарке су биле и рекордерке 1939. године Милинка-Мила Амиџић и Мила Матејић, а летеле су на Звездари код Београда, на Златибору, у Вршцу и на Блокама у Словенији.
Наша прва и једина жена-ратни пилот РВ је била Марија Драженовић-Ђорђевић, а прва и једина предратна падобранка је Катарина Матановић.
После Другог светског рата су прве скочиле падобраном 1947. године Невенка Личина и Радмила Ракочевић и од 1948. године многе наше даме нижу ваздухопловне рекорде, одшколоване у Савезној пилотској школи и у Падобранској бази ВСЈ у Руми. Прве послератне рекорде постижу Загорка Спићановић и Даница Рабуза, а затим Техвида Ћеримагић постиже два светска падобранска рекорда и Марија Вуковић-Милићевић, док за Наталију Стефановић желим да истакнем, да је она наша најтрофејнија падобранка и најбољи спортиста Југославије 1963. године, носилац многобројних трофеја и добитник престижне ФАИ дипломе и медаље „Паул Тиссандиер“ за животно дело.

У енциклопедији се нашло много жена које су заслужиле то место, али чију бисте биографију издвојили као најзанимљивију?

У мојој енциклопедији “Небеске хероине света”, која је омаж одважним светским небеским хероинама са 1700 фотографија и 2000 биографија, веома је тешко издвојити најзанимљивију, све су на свој начин занимљиве и особене, а најважније је да су све биографије ауторизоване и потписане од стране главних ликова или њихових потомака, што је књигу уврстило у светске библиотеке у Швајцардкој, Русији – где је проглашена за уџбеник у ваздухопловним академијама, а однедавно и у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону, што је огроман успех. 

Боравите на релацији Русија-Србија, какви су Вам професионални планови за наредни период?

Што се тиче моје књиге, она је доживела невероватан успех и код нас и у свету и одржала сам 46 промоција у Србији, Русији, Грчкој, Кипру, Швајцарској, Великој Британији, Републици Српској и Црној Гори, а управо ових дана путујем по позиву да промовишем књигу у Словачку, Чешку, Аустрију и потом у Француску. У сталним сам гостовањима и путовањима и то ме чини срећном, јер са свих стране долазе велике похвале и успеси, што значи, да књига и њен квалитет сами крче пут у свет, а то је сан сваког ствараоца. Недавно сам била и у Либану, где сам срдачно дочекана у Балбеку, првом древном космодрому о којем сам писала у својој књизи и позвана у поновну посету, чиме сам остварила један од својих снова, да боравим у овом историјском археолошком налазишту.

Извор:Правда


 

 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА