Ово је један од резултата јавног мњења Националног демократског института (НДИ) и УСАИД-а спроведено у марту и априлу ове године на 1.700 испитаника на територији Косова и Метохије.

Генерално, резултати показују да грађани на КиМ не подржавају промену граница као решење и траже већу транспарентност у дијалогу Београда и Приштине.

Више од половине испитаника (51 одсто) сматра да Косово иде у погрешном смеру, и у томе су сагласни и Срби (49,8 одсто) и Албанци (50,8 одсто).

Хитно окончање дијалога Београда и Приштине, како би се влада фокусирала на питања важна за свакодневни живот градана, подржава, према истраживању, 48,3 одсто Срба и 18,3 одсто Албанаца.

Али, 47,9 одсто Албанаца сматра да зарад постизања договора са Србијом не треба жртвовати територијални интегритет (тзв.) Косова. Супротно мисли 5,3 одсто Срба.

Петина косовских Албанаца сматра да је главни циљ дијалога чланство Косова у УН и ЕУ и међусобно признавање, док то мисли свега 10,7 одсто Срба.

Скоро три четвртине испитаника у истраживању НДИ каже да желе већу улогу САД и ЕУ у постизању споразума Београда и Приштине, а готово исти број сматра да САД и ЕУ треба да инсистирају на постојећем територијалном интегритету и суверенитету Косова.

Када је реч о највећим проблемима, њих етничке заједнице различито дефинишу. Док су за 65,1 одсто Срба највећи проблем царине које је Косово увело на робу из Србије, велики проценат Албанаца, чак 81,2, као највећи проблеми на Косову види незапосленост.

Готово половина Албанаца (48,5 одсто) као други главни проблем види корупцију, док је за Србе (34,7 одсто) на другом месту незапосленост.

Визна либерализација је фактор који 41,2 одсто косовских Албанаца наводи као одлучујући при гласању на изборима, док је за 42,5 одсто Срба најважнија безбедност у суседству и спречавање крађа.

Истраживање НДИ показује да шест од десет младих људи жели да напусти Косово.

Поверење у институције

Поредећи податке о поверењу у политичке институције, НДИ констатује да је за годину дана поверење грађана остало исто само кад су у питању такозвана косовска влада и невладин сектор, док је најдрастичнији пад забележен кад је реч о поверењу у скупштину, са 29 на 20 процената.

Лажни “косовски председник и судство” пали су са 31 одсто поверења на 23 одсто, а опало је и поверење у политичке странке.

Са друге стране, веће поверење од државних уживају локалне институције, а скоро половина грађана верује медијима. Највиши степен поверења имају снаге безбедности.

Више од половине грађана такозваног Косова, 57 одсто, уверено је да политичари немају искрену намеру да се боре против корупције, а трећина испитаних, 34,8 одсто мисли да су сви политичари корумпирани.

Који терориста прети Србији, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг