Како наводи Ал Џазира, преносећи израелски лист, није реч само о војним разлозима, колико о томе да је то средство притиска како би се спроводила политике ове земље, која комбинује војну и политичку улогу.
У тексту се наводе и речи турског председника Ердогана из његовог говора на трећој годишњици покушаја државног удара из 2016. године. Ту се истиче да су стигли авиони са деловима система С-400 који ће бити оспособљени до почетка априла 2020. године.
Зашто је толико времена потребно, пита се "Јеруселим пост", да се испоручи, распакује и распореди овај систем?
Лист наводи да већ постоје две платформе, дизалице и друга возила међу пошиљкама у авионима који су пренели те делове, истичући да систем садржи и радаре и бојеве главе. Такође, потребно је проћи и обуку за њихову употребу, а турско особље је већ требало стићи у Русију у мају како би се упознали с начином употребе овог система.
Наводи се и да инсталирање система С-400 не траје толико дуго само зато што се ради о сложеном систему противваздушне одбране. Турска није добила овај систем јер се боји напада из ваздуха. Турска је чланица НАТО савеза која блиско сарађује и с Русијом. Према томе, све силе које имају снажну авијацију и крстареће ракете, за које се може претпоставити да би могле угрозити Турску заправо су и њени савезници. Такође, Анкара овај систем очито не купује да заштити север Сирије од сиријског режима.
Лист додаје да је реалност доста сложенија, објашњавајући да се дугачак процес куповине овог система од 2017. користи као инструмент притиска на Сједињене Америчке Државе, будући да је Турска свесна да званични Вашингтон жели да је санкционише због набавке руског система.
И поред тога, наводи израелски лист, Турска не жели америчке санкције и не жели да буде искључена из програма Ф-35, поготово што је званични Вашингтон почео да смањује улогу Турске у том програму кроз смањивање броја турског особља које је требало да буде у САД на обуци.
То је оно што Сједињене Америчке Државе називају "уклањањем Турске из програма", пише лист, па наглашава да десет месеци пружа прилику овој земљи за нови преговарачки период како би се то избегло
Први преговарачки период је трајао од 2017. до јула 2019. године, када је испоручен први део система. Сада долази фаза уочи распоређивања система, а након тога и фаза пре његовог покретања.
Турска би, према писању листа, могла успешно да успори долазак игре с високим улозима на руб понора све до следећих америчких избора, након чега се званична Анкара нада да ће задобити већи утицај.
Миграната има превише, нико им ништа не може! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ал Џазира
