Иако се име Харадинаја провлачило још од оснивања Специјалног суда, нико није могао са сигурношћу да каже да ли ће добити позив или не. Ипак, овом одлуком сада сва одговорност албанске стране у преговорима са Београдом пада у руке Хашима Тачија.

Ова одлука свакако није донета у Приштини, јер да се Албанци питају политика коју заговара Харадинај вероватно би се наставила. Питање је међутим ко је од велике петорке срушио власт у Приштини?

Емануел Макрон

Француски председник је ове недеље боравио у Београду, где је поновио од раније познат став. Делимична новина била је у нешто умеренијој позицији Француске, која је до сада по питању Косова била благо незаинтересована. Тако је шеф Јелисејске палате навео да "ни став да једна страна добије све, а друга ништа, није могућ", чиме је наговестио одређена попуштања према интересима Србије.

Међутим, иако је најавио веће ангажовање, а у јавности се пронела вест и о именовању специјалног изасланика за Западни Балкан који ће имати активну улогу у решавању косовског проблема, мало је вероватно да је Макрон тај који је иза одлуке да се Рамуш Харадинај склони са сцене. С обзиром да је тек завршио званичну постету, као и да му је далеко већи приоритет реформа ЕУ за коју се залаже, уз проблеме код куће у виду "жутих прслука", тешко да је имао када да се бави и Косовом и Метохијом.

Ангела Меркел

Канцеларка Немачке, поред здравствених проблема који је муче, и даље је главна шефица у европској кухињи.

Ипак, поред званичног става Берлина да треба тежити коначном решењу за питање Косова и Метохије, као и оштрих критика на рачун самопроглашених власти у Приштини због наметнутих такси, управо је Меркелова била та која је подвукла "црвену линију" када су у питању промене граница или подела територија између Срба и Албанаца. Тиме се стицајем околности нашла на истој страни као и Рамуш Харадинај, мада из сасвим различитих интереса.

Владимир Путин

Русија је често оптуживана од стране западних сила да се уплиће у питања на Балкану. Москва је без сумње и даље присутна у региону, где остварује одређене интересе, али је утицај делеко од онаквог каквим га приказују у прозападним медијима.

Да Путин жели да врати Русију на Балкан показује и именовање новог амбасадора Александра Боцана Харченка, који је стигао данас у Београд, а који слови за "специјалисту" за овај регион.

Иако постоји шанса да Русија има неке везе са хаосом у Приштини, вероватноћа је ипак мала.

Тереза Меј

Велика Британија већ деценијама је присутна на Балкану и готово да нема питања у које није умешана на овдашњој сцени. Томе иде у прилог и чињеница да је велика делегација из Лондона боравила у Приштини док је Емануел Макрон био у Београду, где се састала са Фатмиром Љимајем, десном руком Кадрија Весељија.

Лондон је међутим ових дана и сам у колапсу, Тереза Меј је на крају премијерске каријере, неуспели преговори око Брегзита прете да нанесу озбиљне губитке британској економији, а њихов највећи савезник САД све више им окреће леђа. Уз то, према писању појединих медија, Рамуш Харадинај важи управо за британског човека, па је нејасно зашто би склањали свог играча са сцене.

Оно што упада у очи је да никакве информације нису процуриле са састанка Фатмира Љимаја са представницима из Лондона. Поједини аналитичари истицали су да Кадри Весељи ради за више страних слижби, па је могуће да су Британци на том састанку пустили Харадинаја "низ воду" зарад нове фигуре који би заступао и њихове интересе. Управо је Весељи сматран за човека који би Рамуча и Хашима Тачија могао да пошаље у Хаг, и тако придобије сву власт, па није искључиво да је Лондон, и поред домаћих проблема, уочи ошансу да се одржи на Балкану жртвовањем пиона.

Доналд Трамп

Амерички председник највероватнији је "кривац" за новонасталу ситуацију. Од доласка на власт окренуо је наглавачке све чега се дохватио, па тако и питање Косова.

Тако је Трамп први председник САД од НАТО агресије који је заузео став да на Косову није баш све решено, и да ће Вашингтон прихватити сваки договор Београда и Приштине који би довео до свеобухватног споразума. Тиме је практично започео цео филм чију кулминацију управо гледамо у Приштини.

Није тешко увидети и да му је косовско питање једно од адута. Следеће године у Америци се одржавају нови избори за председника државе, а Трампу је неопходно да до тада остари макар какву спољнополитичку победу ако жели да остане у Белој кући. С обзиром да су све друге кризне тачке, од Северне Кореје, Сирије, Ирана, Венецуеле... далеко опасније, нема сумње да је барем размишљао како да поене покупи, ако нигде другде, онда на јужној српској покрајини.

Познато је и да САД брзо реагују када неко одбија њихова наређења, што је био случај са Харадинајем који је одбио било какав компромис са званичним Београдом.

И постављање Џона Болтона на место саветника америчког председника за националну безбедност иде томе у прилог, с обзиром да се ради о човеку који већ деценијама износи ставове да је бомбардовање Србије била грешка. Уз то, Америка је управо добила сву власт у Приштини, с обзиром да се одговорност за дијалог сада враћа у руке Хашима Тачија, првог играча Америке на Косову.

Због чега је Харадинај заплакао, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Ало