Објашњавајући такву праксу ББЦ пише да је веома уобичајено да бродови плове под заставом земље која се разликује од заставе власника, те појашњава да сваки трговачки брод мора да се региструје у некој земљи и затим плови под њеном заставом.
Према систему отвореног регистра, "пригодне заставе", како се понекад називају, могу се вијорити на било којем пловилу, без обзира на националност власника, па власници бродова бирају државу заставе из низа комерцијалних разлога, у које стручњак за поморску сигурност Јоанис Капсос убраја прописе, порезе и квалитет пружених услуга.
Помиње Грчку, из које долази највећи број власника бродова, те указује на чињеницу да многи њени бродови не плове под грчком заставом, јер би у том случају морали да плате више пореза.
За узврат, "државе заставе", често сиромашније земље, тако зарађују новац.
На пример, регистар панамских бродова привређује десетине милиона долара економији земље.
Сајмон Бенет, из Међународне поморске коморе (ИЦС) наводи и да власници имају тенденцију да се одлуче да се региструју под заставом неке државе на основу њеног угледа или зато што су главни регистри бродова присутни у свакој већој луци.
Прочитајте ОВДЕ зашто расту тензије између САД и Кине.
Извор: Танјуг
