Некадашњи друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, бивши српски политичар, председник СПС, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991 Борисав Јовић одговара на питања.
Настављамо дакле тамо где смо стали у првом делу... Да ли мислите да је Милошевић, Ђинђић или било ко други да се нашао на том месту могао нешто да промени?
- Не може да промени зато што је ту политику коју је утврдио Конгрес 1928. године у Дрездену, утврдила је кобајаги КПЈ која је имала свега 2.000 илегалних чланова. Која је то снага да 2.000 људи илегалних одлучи да растури једну државу и да један цео народ девастира? То је политика Комитерне повезана са интересима неких великих сила.
Јесу ли они разбили Југославију?
- Ко је разбио Југославију? Растуриле су је велике силе које су помогле такву политику, јер је послат човек који ће ту политику да спроводи, а велике силе ће да помажу. Коме су они дали оружје? Дали су Хрватима и Словенцима. ко је те земље подржао у растурању Југославије на конференцији у Хагу? Ми смо се тамо скупили да видимо како да се реши југословенски проблем јер ће избити рат.
Шта су вам тада рекли?
- Прво смо сви одржали говоре, рекли смо шта ко мисли, па нам је речено: "Идите кући и на следећој конференцији ћемо вам предложити конкретно решење". У међувремену је Митеран позвао Милошевића, пошто су знали да је Србија та која се не слаже са разбијањем Југославије. Позвао га је и рекао: "Знаш шта? Треба неки предлог да се начини за ту конференцију, не можемо да идемо тамо па само да дискутујемо, неки предлог, а ми смо мислили да предложимо правну, стручну комисију која ће да протумачи Устав и да вам решења. Ја ћу да предложим нашег председника Уставне комисије да он преседава радом те комисије и да они дају неки паметан предлог. Молим те да се сложиш. Имај веру у мене". Он је то рекао и слагао га. Та комисија је изашла и предложила растурање Југославије, можда није ни заседала. Углавном предложила је растурање Југославије и онда су се тамо изјашњавали ко прихвата, а ко не.
Шта Вам је Милошевић, када је схватио да је преварен и изигран тада рекао?
- Разговарали смо и констатовали смо да смо преварени. ја сам са Митераном разговарао пре тога и рекао му да постоји опасност растурања Југославије и да Словенија и Хрватска желе да се отцепе по сваку цену. Рекао сам му да би требао да на основу европских докумената, хелсиншког акта по коме се границе не могу мењати и растурати државе да утиче на све да поштују та правила. Он каже: "Знате, ако Словенија и Хрватска хоће да се отцепе, ми ту ништа не можемо". Једноставно велике силе су одлучиле да разбију Југославију, није била више тампон зона. Моја књига има за циљ да не уђемо у енкциклопедије као идиоти и да буде својеврсна одбрана српског народа.
Да се чују чињенице?
- Тако је. Да се каже истина таква, каква је. Ми смо испали наивни и глупи, јер смо дозволили да нас воде за нос и да нас упропасте. Нико не напада Тита што се водила ослободилачка борба. Ми смо водили ослободилачку борбу. Он је ту борбу искористио да се дочепа власти и да је не испусти до краја живота и да спроведе своју политику до краја. Нико не криви Тита што је водио такву спољну политику, овде је реч о томе да је он радио на растурању Југославије и на обесправљивању српског народа.
У вашој књизи тврдите да Срби нису били равноправни са осталим народима, како је то могуће?
- Нису били. Једноставно као нација су били исцепкани на више делова, а у тим другим деловима били су национална мањина и нису имали право на самоопредељење. У Хрватској, Словенији, Босни, Македонији, Црној Гори, свуда су они били у мањини. Када се Југославија распала они нису имали право да одлуче да остану у Југославији. Друга ствар Србија је била подељена Савезним уставом на три дела, што је неприродно, јер је свака република требала да саме одређују своју организацију, све су републике то могле сем Србије. То је било потребно да би могло Србији да се наметне да Косово и Војводина гласају против ње у Савезној Скупштини. У својој републици Србија није могла да интеревенише у погледу заштите права народа.
Колико је тачна прича да је Тито обећао Енверу Хоџи Косово?
- То је тачно, али пазите Тито је и њега преварио. Ствар је била у томе... Није Тито био против тога да Албанији да Косово. У току рата Албанија се борила на страни Италије и Хитлера и Тито је покушавао да их окрене на страну партизана. Обећао им је да ће дозволити да сви Албанци након рата буду у истој држави. Међутим када је 1947/48 Енвер Хоџа дошао у Југославију, Тито му је казао: "У овом тренутку би ми Срби замерили много. Није сад ситуација. То ћемо да спроведемо. Ја имам палн да створимо Балканску конфедерацију с Бугарском и Албанијом, тада када будемо у једној држави то ћемо да урадимо".
Како је изгледало када је Вељко Кадијевић тражио дозволу да ЈНА изврши државни удар?
- Било је ту чудних ствари. Ствар је у томе да је по Уставу армија одговорна за уставни поредак земље и територијални интегритет, а да је настало уставно рушење земље. У Хрватској и Словенији су почели да руше државу својим неки одлукама. Војска је тражила да се предузму мере које би их онемогућиле у то. Тежило се у целој земљи да се уведе вишестраначки систем у целој Југославији. Тражили смо да се одржи седница Савезне скупштине на којој би то изменили. Међутим Словенци и Хрвати се нису сложили ни да се сазове та седница. ЈНА је тражила интервеницију у Словенији, тада смо се сударили и видели да то по Уставу не може. ја сам тада био председник Председништва СФРЈ и рекао сам им: "Дајте конкретан предлог Председништву". Они су мислили да заузму њихову скупштину, владу, да их похапсе и то је то. Сутрадан када су дошли код нас, рекли су нам да су њихови правници све гледали и закључили да не могу ништа да раде без одлуке Председништва СФРЈ, а да Председништво нема таква овлашћења. На томе се завршило. Затим су почеле блокаде касарни у Хрватској, почели су да се наоружавају, Срби почели да се туку с њима, да стварају своју републику... ЈНА је видела да не може ништа да уради са Председништвом, а одговорна је. Кадијевић је по мом мишљењу имао неку идеју да то војска сама уради, која није била остварива. Да не би било баш сами све да ураде Кадијевић ће предложити председништву неке мере.
Шта је онда било?
- Онда је сазвана седница Врховне команде коју би чинили чланови Председништва и његов ужи штаб из Генералштаба. Никоме није рекао који је дневни ред. Скупили смо код њега у неку подземну просторију на Дедињу. Онда је он прочитао предлог, а то је у суштини да одобримо да се пониште све противуставне ствари у Хрватској, па се повећа војска, да дозволимо мобилизацију и да се да 6 месеци рок за доношење новог устава. Хрвати и Словенци су то одмах одбили.
Ко је тада био члан Председништва СФРЈ из Словеније и Хрватске?
- Били су Јанез Дрновшек и Стјепан Месић. Морам да кажем да ни Црногорац није прихватио те мере јер је схватио да се војсци дају превелика овлашћења. Просто је рекао: "Ја немам таква овлашћења из Црне Горе". Богић Богићевић такође није то прихватио. Онда су променили предлог и тражили само повећање војске, тачније 200.000 нових резервиста. То су образложили тиме да им је то потребно како би одузели Хрватима оружје. Ми смо одлуку о одузимању оружја донели још у јануару, а то је био мај и они до тада нису ништа урадили. Требало је бар да похапсе ове који су одговорни. И то је одбијено.
Шта је онда било?
- Онда су они позвали мене и Милошевића. Зашто? Јер су хтели да наметну да ми будемо политичко вођство војног удара. Саопштили су нам да ће они извршити војни удар. Ми смо отишли, ништа им нисмо рекли, ја сам поднео оставку. Рекао сам да не видим никаквог разлога да останем и не могу да руководим Председништвом где немам већину. Међутим они су нас и сутрадан звали да нам објасне како ће све то да функционише. Онда су нам испричали такву глупу причу, Бровета по којој ће се одмах отцепити Словенија, Хрватска и БиХ. Да у Црној Гори нема више од 50 одсто који су за, док би у Србији сви то разумели као покушај да се спасе Милошевић. Друго стране силе ће сматрати да је војна диктатура и неће је више помагати. Треће помагаће сви друге републике против нас итд. Све негативно. Друга варијанта, Аџићева гласила је да се да изјава да ће ЈНА учинити све да се спаси земља. Питао сам их: "Како мислите да то изведете? Иде се у суноврат скроз?" Рекли су да нам само излажу своје, а да ми кажемо шта мислимо. Рекао сам им да мислим да је то пропаст и катастрофа.
Шта је Милошевић рекао?
- Милошевић је само питао: "Молим вас, ако ви преузмете власт да ли ћете спречити опозицију у Србију да силом преузме власт?" Кадијевић је рекао: "Заштитићемо вас". Ништа даље није рекао. Сутрадан сам позвао Кадијевића и рекао сам му да је несхватљиво то што су урадили. Он каже: "Ми смо се договорили". Ко? Па он је предлагао, али ја то никада нисам прихватио. Ту смо се разишли. Чак и да су то урадили пропали би скроз.
Када сте као Борисав Јовић схватили да Југославији нема опстанка?
- Тешко је сада да то кажем, јер то је био један процес. Када сам дошао у Председништво сматрао сам да је све то уставни проблем и да се то променом устава да решити. Који би, ако постоји добра воља мога да се реши. Видело се касније да не постоји. Анте Марковић је упорно тврдио да је то економски проблем и само нам је сметао. Када смо видели да не можемо да Уставна комисија не може да постигне јединствен став и сагласност све је било јасно. Они су хтели да се отцепе, хоће своју војску, неће више да плаћају савезну, спољне послове више нико није поштовао, тада је тај тренутак. Потврда тога је била на хашкој конвенцији када нам је саопштено да Европа тражи да се Југославија распадне, јер ако велике силе то траже онда је све јасно. Ја сам био тај који је у Председништву предложио да се ЈНА повуче из Словеније.
Шта је са Хрватском?
- Што се Хрватске тиче, наш став је био да не бранимо Хрватској да се отцепи, али прво да се реши српско питање. Ми и данас са Хрватском имамо проблем границе на Дунаву, то није мали проблем, то је огроман проблем, то је огроман проблем. Зато смо инсистирали на томе да се прво сви проблеми између република реши па да идемо у разилажење и распад Југославије. То није прихваћено и изазвао се рат у БиХ и Хрватској. То није прихватила хашка конвенција.
Када сте се дефинитивно политички разишли са Слободаном Милошевићем?
- Када се вратио из Дејтона. Он је тада дошао на ГО странке и предложио је да ме разреше дужности. Ја нисам сматрао да смо се разишли већ да имамо различита мишљења. Али сам увек сматрао да је добро и да можемо тако да радимо, али показало се да он то није могао да издржи јер је трпео велики притисак од стране његове супруге. Прво је било стварање Покрета комуниста Савез за Југославију, где је она била неки шеф, а потом је настала Југословенска левица. Ја сам сматрао да, пошто његова жена то води да је то потпуна глупост, све док она није почела СПС. Почела је јавно да говори да СПС није мировна странка, да има неке елементе који нису социјалистички, да добар део странке треба да се оптужи. Ја сам се расправљао око тога са Милошевићем и рекао му: "Је л треба преко телевизије да се расправљамо?" Онда је изашао Љубиша Ристић који је био потпредседник тога ЈУЛ-а и по завршетку Дневника на РТС говорио је више од сат времена и рекао: "СПС се дели на два дела, један део који је за ЈУЛ и други који је за рат". Тако каже. Милошевић никада није хтео да интервенише. Ја одем код њега и кажем му: "Јеси чуо шта је Љубиша говорио?" Он каже: "Нисам." Ја му испричам, а он каже: "Ма он је будала!" То је био Милошевићев трик. Ја сам му рекао да неко од нас двојице мора да изађе и да каже да то није истина. "Препусти то мени", рекао ми је Милошевић. То је отишло до те мере да смо се посвађали. Кажем му: "Ја ћу да изађем јавно и не могу да трпим". "Немој, схвати нешто, ја сам ЈУЛ основао, није Мира", реако ми је Милошевић. У Рашкој је била седница ЈУЛ-а, Горица Гајевић која је генерални секретар СПС каже: "Добро је што се оснива ЈУЛ јер СПС не ради добро". Он каже: "Она је у праву". Питао сам га што је основао ЈУЛ против своје партије. А он ми каже да је то због коалиција за изборе јер "не можемо сами". Коалицију саму са собом?! Дакле, највише смо се због тога спорили.
Какав је ваш однос био са Миром Марковић?
- С њом никада нисам имао ништа. Милошевић није могао да издржи то шта сам му причао и када је дошао из Дејтона узео је да сам објавио књигу "Последњи дани СФРЈ" која је против њега. Није он мени никад ништа рекао, али причали су да када су га питали зашто си сменио Јовића? Рекао је: "Није требао да пише о мени и шта је са мном разговарао". Требало је значи да питам Милошевића да ли смем да напишем књигу?
Како је изгледала та седница на којој сте смењени?
- Нисам био на тој седници, био сам у Рашкој тада на отварању споменика Милунки Савић, тамо сам се разболео и јавио да нисам могао да дођем. Милошевић је након завршене једне од тачака дневног реда рекао: "Хајде да разрешимо дужности Бору Јовића, Михајла Марковића, Вучелића, нас пет или шест па да идемо да попијемо неку". Није било образложење, нити дискусије. Они су мислили да идем негде на неку другу дужност. Сутра се испоставило да смо смењени. Није ме позвао да разговарамо. Да јесте ја бих сам поднео оставку. Мени није било до тога. Он је мене натерао да будем председник партије када је изабран за председника Републике Србије јер по Уставу то није могао да буде. Он ми је тада рекао боре се за то Михајло Марковић и Богдан Трифуновић. Желели су да буду то, ја нисам желео. Рекао ми је да ако неко од њих узме ту партију упропастиће је. "Само ти можеш да је спасиш". Он је мислио да и ако не води странку да ће одлучивати. Не, ако сам ја председник, ја одлучујем. Имали смо неколико случајева, например избор председника Града Београда, градски комитет хтео је Слободанку Груден, добила је највише гласова, ја сам то подржао. Ја му то кажем, а он хоће Радоша Смиљковића. Ја му кажем "неће да га изаберу" и да мора да буде Слободанка Груден. Он се толико наљутио на мене. Разговарао је са Слободанком рекао јој је немој да се петљаш у то, то је тежак посао има да поружниш, да ради оно што си радила и до сада. Она дође код мене и каже да неће да одустане. Нисам хтео да га послушам и да скинем жену безвезе и он се онда наљутио и питао ме: "Добро шта сам ја у тој партији".
Када сте последњи пут разговарали са Слободаном Милошевићем?
- У хагу, када сам био сведок. Тада сам га видео, али нисмо разговарали, он је мени постављао питања и ја сам одговарао. Све што смо заједнички радили и ја сам одговоран исто као и он за све. ја сам то прихватао. Мене, ипак нису могли да оптуже.
Било је покушаја?
- Преко 30 сати су ме испитивали њихови истражитељи у Београду. Звали су ме да сведочим против Милошевића и ја све што сам рекао била је његова одбрана. јер ми нисмо криви, криви смо јер нисмо слушали Америку и што смо бранили своју земљу. Претворили су то да смо хтели Велику Србију. Мене нису могли да оптуже јер сам био члан колективног Председништва па су онда морали све њих да оптуже.
Зашто је косовско питање била главна тема у америчком сенату, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Espreso. rs
