Око 8,5 одсто од 2.000 анкетираних компанија ће у наредна три месеца скратити радно време, што је највећи проценат од почетка 2013. године, саопштио је минхенски економски институт Ифо који је спровео истраживање, а преноси агенција Ројтерс. У Немачкој живи око 450.000 Срба.

Институт наводи да већ око 3,8 одсто немачких компанија примењује ову меру.

Бројне посрнуле компаније су такозвану шему "курцарбајт" (скраћено радно време) користиле током рецесије 2008. и 2009. године. У том периоду су компаније, услед слабе искоришћености производних капацитета, тражиле од владе да радницима исплаћује надокнаде за смањене плате како би сачувале радна места. 

"Економско успоравање постепено оставља траг на тржишту рада", оценио је Тимо Волмершезер из института Ифо.

"Немачка индустрија је у рецесији од средине прошле године. Скраћено радно време је могући избор ако компаније желе да задрже своје квалификоване раднике упркос тешким економским временима", додао је он.

Незапосленост у Немачкој благо је смањена у јуну у односу на мај, показали су недавно објављени подаци Федералне канцеларије за рад.

Према десезонираним подацима, незапосленост је смањена за 1.000 на 2,28 милиона људи у односу на претходни месец, а стопа незапослености се задржала на 5,0 одсто.

Од 2000. године у Немачку је отишло 200.000 Срба

Према подацима Министарства унутрашњих послова Немачке, у 2015. години у Немачку је отишло 24.616 Срба, а годину дана касније 33.000. Овај број знатно је већи уколико се зна да велики број грађана у Србији има хрватски пасош и да у Немачку одлазе из Хрватске, одакле се годишње у Немачку исели око 50.000 људи. Процене су да је пут Немачке од 2000. године из Србије отишло више од 200.000 грађана.

Чињенице и живот показују да су Срби у Немачкој пронашли своје место у индустријски моћним покрајинама - Северној Рајни-Вестфалији, Баварској, Баден-Виртембергу, Хесену, Берлину, Хамбургу. Познато је и да Срби важе за добро интегрисане грађане Немачке. Њихова деца редовно иду у школу, не живе од социјалне помоћи, свако дете прима дечји додатак од 300 евра месечно... Своју егзистенцију темеље на раду и то најчешће у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења... За већину ових послова не треба им знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно.

Прочитајте ОВДЕ ко то хоће центар за мигранте у РС.

Извор: Танјуг