Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је у обраћању присутнима да је овај догађај један од најзначајнијих у историји српског народа који је променио геополитички карту Европе.
Милуновић је подсетио да су 1875. године Невесињци подигли устанак против моћне турске империје што је изазвало праву лавину сукоба.
"Почели су ратови Србије и Црне Горе против Турске у којима су учествовале и невесињске чете. Дошло је и до Берлинског конгреса 1878. године када су Србија и Црна Гора добиле самосталност, а овај простор је припао Аустроугарској, па је овај народ морао дизати устанак и против Аустроугарске 1882. године", подсетио је Милуновић.
Он је напоменуо да су Невесињци и у Другом светском рату у поробљеној Европи први подигли устанак када су у селу Дрежањ спречили покољ српског народа од усташа.
Милуновић је додао да југословенске власти нису уврстиле тај 3. јун као почетак устанка, јер тада још није било партијске организације на овом простору.
"Невесињски народ кроз векове није дозволио далеко јачем непријатељу да га гази већ се водио речима цара Лазара да није битно колика сила напада већ колику светињу бранимо", истакао је Милуновић.
Председник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је огроман историјски значај овог догађаја, па је нагласио да се српски народ сећа прошлости због своје будућности.
"Доказујемо да слободу ценимо више од свега. И данас поручујемо да смо слободу спремни да бранимо по сваку цену, али се, пре свега, залажемо за мир на овим просторима", навео је Савчић.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је Невесиње поносно на своје претке и да је Невесињска пушка један од најзначајнијих догађаја српског народа.
"Невесињска пушка и историјски догађаји с краја 19. века били су инспирација и људима који су од 1992. до 1995. године бранили слободу и стварали Републику Српску", рекао је Авдаловић.
Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пере Тунгуза, подсетила је да је њен прадеда са 30 хајдука на Ћетној пољани у месту Бишина код Невесиња испалио прву Невесињску пушку 5. јула 1875. године и напао турски караван.
"Она је била симбол отпора против петовековне турске тираније. Та патња и живот у оскудици родили су снагу и Невесињска пушка запалила је пламен ослободилачке борбе која се проширила и на друге просторе", рекла је Глигорићева.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.
Обележавање 144 године од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке одржано је у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.
Шта Срби треба да ураде на Ивањдан, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТРС
