У четвртак су киргистанске специјалне снаге ухапсиле бившег председника земље, Алмазбека Атамбајева, у његовој резиденцији у близини главног града Бишкека. Међутим, хапшење није било нимало једноставно. Он се претходног дана забарикадирао и наводно је испалио хице на војнике који су дошли по њега. Помагало му је око 1.000 присталица, који су успели неко време да одврате напад, а том приликом један официр је убијен и 80 људи је рањено.
Наследнику Атамбајева, Соронбају Јенбеков, требало је 12 сати да јавно одговори на тај сукоб, што је сигуран знак да није очекивао овакав отпор. Одлучио се да се претвара да је могао да савлада побуњенике, али не по цену додатних живота.
Јенбеков је био изабран наследник Атамбајева, након шестогодишњег мандата. У Киргистану лидери могу само један шестогодишњи мандат да врше, што је изузетак међу постсовјетским државама централне Азије, где владари углавном остају на власти до смрти.
Он је 2017. године победио на изборима за које су и посматрачи из Европе рекли да су били легитимни и да су представљали миран пренос моћи.
То је био први пут да је неки киргистански лидер напустио функцију, а да није срушен.
Међутим, настали су проблеми када је Атамбајев одбио да се тихо повуче у позадину, а Јенбеков се показао невољним да дели власт са њим.
Уследио је раскол у владајућој Социјалдемократској странци. Савезници Атамбајева отпуштени су с државних послова, а међусобне оптужбе за корупцију су полетеле. У априлу је парламент скинуо имунитет бившим председницима од кривичног гоњења, што је очигледно био корак усмерен против Атамбајева.
Кривични случајеви у којима је званично био само сведок су ескалирали: бивши вођа одбио је да се појави на испитивању.
Сукоб је у среду ескалирао у насиљу. Чини се да Јенбеков за сада има предност јер су војска, полиција и специјалне снаге још увек на његовој страни.
Али већи проблем није ко ће победити у малом Киргистану, једној од 50 најсиромашнијих земаља на свету, већ тај да ли било који постсовјетски лидер може да се осећа мирним да преда власт након избора.
То је такође питање које мора себи да постави и бивши украјински председник Петро Порошенко. Порошенко је у априлу изгубио изборе од бившег комичара Володимира Зеленског. Крајем прошлог месеца, Роман Труба, шеф украјинског Државног бироа за истраге, рекао је да је бивши вођа сматран особом од интереса за 11 кривичних случајева, углавном у вези са корупцијом.
Зеленски би понекад споменуо да би желео да Порошенка казни због лошег вођења Украјине, а иако је, према речима украјинског генералног тужиоца (кога је иначе на ту позицију именовао Порошенко), бивши председник до сада виђен само као сведок, случај Атамбајев показује да то може брзо да се промени. Мирна, демократска (или барем релативно демократска) транзиција моћи не представља крај.
Са постсовјетским правосудним системима који су углавном неформирани и агенцијама за спровођење закона које опслужују сваког господара понаособ, а не државу, владар који се одрекне власти у озбиљној је опасности, поготово ако настави да се бави политиком.
Увек ће бити преступа за које може да буде одговоран. У Украјини и у Русији, бивши председници су обично давали све од себе да би то спречили. (Садашњи руски премијер Дмитриј Медведев, који је председничку столицу грејао за Владимира Путина у периоду између 2008. и 2012, нека је врста изузетака, али он је тада увек верно служио Путину.) Међутим, Порошенко се гласно противи Зеленском, па сцена у стилу хапшења Атамбајева у будућности није потпуно незамислива у Украјини.
Ситуација у Киргистану такође има и директног утицаја на Путинове планове за 2024. годину, када се завршава његов последњи уставом дозвољени председнички мандат.
Има неколико изводљивих опција да остане на власти без промене устава како би продужио своју владавину, што је сценарио за који је обећао да ће га избећи. Гледање догађаја у Киргистану мора да га наведе да се запита и шта би могло да се деси ако преда моћ наводно "припитомљеном" наследнику, као што је Атамбајев мислио да ће учинити у 2017.
Прочитајте ОВДЕ зашто је паника од Путинове хиперсоничне ракете, шта се догодило.
Извор: Блиц
