Америка је 17. јула коначно одлучила да суспендује турско учешће у њеном програму авиона Ф-35, у освети за туску куповину руских ракетних система. Америчка одлука је кулминација вишемесечне саге која би могла додатно да затрује односе две земље.
Такође је утемељила неуспех администрације Доналда Трампа да ефективно спроведе једну од кључних одредби кључног закона о санкцијама Русији донетог 2017. године, Закон о супротстављању америчким непријатељима путем санкција (CAATSA). Коначно, помешани сигнали Трампове администрације допринели су прорачуну турског председника Реџепа Таијипа Ердогана да може да настави с контроверзном аквизицијом без ризика од значајних санкција или оштећења америчко-турских веза.
Познати амерички непријатељ се крије иза тренутне свађе између Сједињених Држава и Турске, јер ће руска продаја у износу од 2,5 милијарди долара донети не само добит економији, већ и спољној политици и поткопати америчке интересе.
Продаја С-400 даје Русији предност у односу на САД у турској спољној политици, ствара расцеп између Вашингтона и Анкаре, даје Москви стратешко упориште у кључној НАТО држави и компликује америчке напоре у стицању турске сарадње у Сирији, Ирану и Венецуели.
Део кривице је на Трамповој администрацији, чије су невољност да конгресно спроведе руске санкције и збуњена реторика о Турској, Ердогану дале самопоуздање да настави са аквизицијом.
Иако ефективно одвраћање захтева веродостојну претњу последицама - у овом случају оштре санкције - такође захтева недвосмислену комуникацију и доследну дипломатију. Трампова администрација заостала је у све три тачке.
Русија добро одиграла своје карте
Русија је такође добро одиграла своје карте. Москва је одговорила на рушење руског борбеног авиона у 2015. прво пресецањем економских веза, а затим нудећи шаргарепу Ердогану у виду гласне подршке, када се турски председник осетио највише угрожен након покушаја државног удара у јулу 2016. Након неуспелог пуча, руски председник Владимир Путин се постепено понудио да поново покрене дијалог и економске везе, што је кулминирало споразумом о куповини С-400 који су Путин и Ердоган договорили 2017.
Путин је знао да ће системи С-400 помоћи вишеструким интересима турског председника који је консолидовао власт и постајао све опрезнији према САД, тако што ће их користити на више начина: као доказ одбрамбене способности која би могла да помогне Ердогану да одбрани свој режим од будућих претњи; као полугу коју ће Ердоган користити против Сједињених Држава Државе како би показао незадовољство због погоршања односа и наводне прећутне америчке подршке покушају пуча; као средство за јачање преговарачке моћи Турске са Вашингтоном у вези са Сиријом и другим регионалним питањима.
Ердоган је ипак погрешио јер је потценио невољност Вашингтона да дозволи да се најсавременија летелица на свету, борбени авион Ф-35, уведе у окружење у којем би С-400 могао драстично да поткопа, не само Ф-35 и другу америчку имовину која је већ распоређена широм Турске. Није претпостављао да ће Вашингтон моћи да избаци Турску из развојног програма Ф-35.
Способности Ф-35 су строго чувана америчка тајна, дељена само са најближим савезницима. Турско постављање система С-400, који би вероватно могао да функционише у непосредној близини турских Ф-35, пружио би систему С-400 могуц́ност прикупљања информација о начину функционисања Ф-35.
То је зато што би С-400 вероватно требало да буде повезан са неколико система, попут тактичке везе за пренос података назване Линк 16 (коју користи НАТО) и идентификационог система "Пријатељ или непријатељ", која би радила на томе да обезбеди да турски Ф-35 могу да лете у близини турскиих система С-400, а ада ови не пуцају на њих.
С обзиром на то да би руски држављани вероватно одржавали, подржавалиу или чак управљали турским системом С-400, то би могло да омогући Русији да стекне обавештајне податке о Ф-35, што би кроз њихову редовну близину систему С-400 омогућило и руским системима да боље разумеју прикривене карактеристике Ф-35.
Већина стручњака признаје да се турска одлука о набавци С-400 неизбежно показала сукобом интереса и сматра да Турска не може да буде поуздан партнер на програму Ф-35.
На крају је Трампова администрација исправно схватила да за Ф-35 нема места у Турској ако се С-400 тамо налазе и окончала је учешће Турске у програму.
Ова турска куповина, међутим, подиже нова питања о могућности Трампове администрације да одврати америчке савезнике и партнере од доношења одлука које иду у супротности са америчким интересима.
Слично одбијању администрације да поступа против саудијског руководства након убиства Џамала Кашогија, амерички председник намерно је одлучио да одбаци било какве санкције против Турске, уместо тога покушавајући да одржи срдачне везе са Ердоганом.
Да би се обезбедило да руски тријумф са с 400 у Турској не буде поновљен негде другде, Сједињене Државе ће морати да буду јасније и усмереније у свом одговору.
Шта подразумева CAATSA закон?
Најава америчког Министарства одбране од 17. јула да Турска више неће учествовати у програму Ф-35 није изненађење, али је дошла прекасно и недостајало је неколико кључних компоненти. Заправо, док су руски авиони дању и ноћу слетали искрцавајући опрему С-400 у Турску током јула, амерички званичници углавном су ћутали о одговарајућем одговору на акције Москве. То углавном потиче из сукобљених ставова унутар Беле куће према Кремљу; њени одговори на руску агресију често су умањени Трамповом неспремношћу да директно циља Русију. Најчудније је било одсуство најаве било каквих санкција против Турске.
Санкције против руске продаје оружја у у закону CAATSA обликоване су према америчким санкцијама против иранске продаје нафте. Уместо да директно циља руски одбрамбени сектор - руска индустрија је већ под жестоким санкцијама - CAATSA користи алат назван секундарне санкције, захтевајући од америчке владе да изриче казне трећим странама које врше значајне трансакције са руским одбрамбеним сектором.
По цени од 2,5 милијарди долара, Турска је набавила систем С-400, што очигледно испуњава тај услов за санкције. Да је Трампова администрација била више вешта у примени CAATSA, могла би да јасније запрети и веродостојније одврати Турску од стицања система С-400 - потез који би и користио стратешким интересима САД и начинио напредак у остварењу једног од главних циљева CAATSA: ограничити руски одбрамбени сектор.
Ипак Трампова администрација је била неодлучна, а Трамп је у више наврата хвалио Русију, поткопавајући веродостојност било какве претње секундарних санкција земљама које купују руско оружје.
Ко све жели сличне договоре са Русијом?
Трампова администрација ризикује да ефективно пружи Кремљу зелено светло за наставак коришћења продаје оружја америчким савезницима и партнерима.
Саудијска Арабија, Катар и Индија су у напредним разговорима с Русијом о куповини система С-400 и пажљиво посматрају како Трампова администрација поступа са санкцијама CAATSA, док процењују потенцијалне ризике и користи у потрази за руским одбрамбеним системима.
Бела кућа се нашла у ситуацији у којој не може да победи. Ако се суздржи од наметања било каквих санкција Турској, то ће додатно поткопати CAATSA, открити празнину њених претњи и привући бес Конгреса. Али ако изврши агресивне санкције, то ће додатно отровати америчко-турске односе и корист ће бити само у рукама Москве, која би се представила Турској као спасилац који јој долази у помоћ.
Заправо, није изненађење што је Русија одмах спровела испоруке система С-400, изјавивши да ће Турској понудити и борбене авионе, вероватно Су-35, који ће заменити Ф-35. Ако се таква трансакција догоди, тешко би било замислити да Турска и даље настави да се представља као интероперабилни војни савезник НАТО.
Шта Америка може да учини?
Кораци које ће Вашингтон предузети у наредних неколико недеља биће од пресудног значаја за осигуравање да амерички интереси не буду додатно нарушени поступцима Турске и Русије. Након што САД нису успеле да одбију продају, најмање лоша опција сада ће бити увођење санкција Турској које би биле намерно ограничене по обиму, али би испуниле обавезе по закону CAATSA и чувале наду да ће Трампова администрација закон ефикасније примењивати.
Ипак, велика штета је већ учињена. Јавна претња санкцијама против купаца руског наоружања, CAATSA је осмишљен како би спречило да се икада догоди трансакција попут турске куповине од Русије. У недостатку ефикасне примене закона током последње две године, Трампова администрација пропустила је прилику да заустави турску набавку С-400 и вероватно је оснажила друге земље да склапају сличне споразуме са Русијом.
Како је Захарова одувала Французе прочитајтеОВДЕ.
Извор: Блиц
