„У крсној слави сржно је њено језгро- славски колач, жито, свећа, чаша вина и тамјан“, каже Димитрије Калезић. Он инсистира да тежиште славе мора бити у молитви за освећењу жита. „Сваки свештеник у цркви јасно чита молитву за освећење семена, да Бог благослови кувано жито које представља домаћина и укућане – које је спремљено као жртва од стране укућана у славу Бога. Поред свеца који се слави, моли се Бог и за спасење укућана.“, каже Калезић. Само жито које се доноси у цркву, како каже наш саговорник, има „наставак литургијске жртве“.

Икона на источном зиду и воштанице

Приликом славе икона треба да стоји на источном зиду, а славска свећа треба да буде од воска, не од парафина. Восак је потпуно природан, за разлику од парафина – и то се слаже са хришћанским учењем – да све што се приноси Богу у име вере, треба да буде од природе и враћено природи. Тек онда у кући иде тзв. етно прилог, здравице и гозбе – на шта људи много обраћају пажњу, а срж саме славе треба да буде молитва у цркви као и освештавање жита и колача.

„У крсној слави сржно је њено језгро- славски колач, жито, свећа, чаша вина и тамјан“, каже Димитрије Калезић. Он инсистира да тежиште славе мора бити у молитви за освећењу жита. „Сваки свештеник у цркви јасно чита молитву за освећење семена, да Бог благослови кувано жито које представља домаћина и укућане – које је спремљено као жртва од стране укућана у славу Бога. Поред свеца који се слави, моли се Бог и за спасење укућана.“, каже Калезић. Само жито које се доноси у цркву, како kаже, има „наставак литургијске жртве“.

У вези са обичајем доласка попова на саму славу, Калезић каже како има и данас таквих ситуација. „Богатије и имућније породице у неким крајевима зовну и попа. Такав обичај се може наћи у неким крајевима Србије“, каже Калезић.

Правилно светковање

Тежиште – жито освештано молитвом
Свећа би требало да буде од воска
Слави се у дому, не у ресторанима
Носити скроман поклон, не ићи празних руку
Без преједања
Само чаша, две, ако пијете алкохол

Код Срба постоји око 80 слава, крсних имена, који се прослављају као крсна слава. Највећи број свечара слави Светог Николу – Никољдан (око половина).

Затим, по броју свечара који их славе, долазе Свети Георгије (Ђурђевдан, 6. мај, и Ђурђиц, 16. новембар), па Свети Арханђел Михаило (Аранђеловдан, 21. новембар), затим долазе Свети Јован (Јовањдан, 20. јануар), Свети Димитрије (Митровдан, 8. новембар), Света Петка (Петковача, 27. октобар), Свети Лука (Лучиндан, 31. октобар), Свети Трифун (Трифундан, 14. фебруар), Свети Козма и Дамјан (Врачеви, 14. новембар), Свети Андреј (Андрејевдан, ), итд.

Поклони за славу

Каже како код нас влада обичај да „треба ићи са неким поклоном у кућу“. Неки скроман прилог за породицу треба дати, колико ко може, јер ипак „не треба доћи празних руку“. Гости обавезно треба да узму славско жито и парче славског колача. Све остало, породица треба да понуди „колико је у могућности“, каже Калезић.

Да ли се слави у случају смрти ближег члана породице

У овој ситуацији се примењују различити обичаји код људи. Поставља се питање – да ли треба тада славити ако је породица у жалости? Димитрије Калезић каже како ипак треба применити макар црквено обележавања славе. „Жито, колач у цркви обавезно, а људи уколико могу, да обележе у ужем кругу породице.“

Слава не сме прећи у грех

„У многим крајевима славе имају хотелски ниво. Гости треба да поједу, али не и да се преједу. Могу да попију чашу, једну и другу, али пету и шесту – никако. То већ прелази сваку границу и у грех и слава никако не сме да служи за то!“, каже Калезић.

Због чега је поглавар СПЦ хитно примљен на ВМА, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Ало