Ова прича је без сумње пружала утеху Борису Џонсону док је покушавао да распише ванредне изборе, као сламка спаса за проблеме које има у парламенту од када су посланици против његове воље изгласали закон за одлагање Брегзита.
Он свој план није успео да спроведе у дело, али је након свих трзавица постало јасно да ће избора бити након 31. октобра.
Џонсон је и даље самоуверено убеђен у своју победу, уздајући се притом у велики број присталица и популарност међу конзервативним гласачима.
Али конзервативна већина у 2019. години никако није загарантована и нови премијер се суочава са много више изазова од Болдвина.
У последњих неколико недеља од како је постало јасно да су избори иза угла, анкетари и испитивачи јавног мњења не престају да избацују најактуелније прогнозе. Али британским анкетама треба приступати са опрезом, јер се често у прошлости дешавало да погреше у проценама, макар и само када су проценти у питању.
Један од често занемарених аспеката избора из 2017. године је тај што су они променили изборни пејзаж за све будуће изборе, због чега је резултате још теже предвидети. До 2017. године, странка која победи за мање од пет процената добијала је 56 додатних седишта, али је након њих 96 седишта предности. То значи да ће и најмања промена у гласању имати велики утицај на резултат и освојени број седишта у парламенту.
Последња анкета показује да конзервативци воде са 33 процента, а да су иза њих лабуристи са 26 посто. Међутим, ако су анкете погрешиле за само три процента, што се већ дешавало у прошлости, и ако конзервативци имају 30 процента, а лабуристи 29, то значи да ће у парламету имати само 24 седишта више.
А на то како ће људи гласати пресудно ће утицати Брегзит. Ако Џонсон не изведе земљу из ЕУ до 31. октобра како је обећао, не само да ће тешко добити већину, већ ће се борити да добије довољно места да формира било какву владу.
Прочитајте ОВДЕ чиме је Сноуден шокирао свет.
Извор: Блиц/The Guardian
