Најновије

КАКО СЕ ГЛАСА У ИНТЕРПОЛУ? Ово је дипломатска борба која очекује Србију у рату са Приштином

За мање од месец дана пред делегатима Скупштине Интерпола поново ће се наћи захтев Приштине за пријем, а три кључна контрааргумента Београда биће да би таква одлука била кршење међународног права, статута самог Интерпола и да би отворила врата политичким злоупотребама.

Интерпол (Фото: Сајт Интерпола)

Седница која ће се одржати од 15. до 18. октобра ове године у главном граду Чилеа даће одговор на питање да ли ће Приштина из четвртог покушаја успети да уђе у ово међународно полицијско тело. Претходна три покушаја била су неуспешна, а поготово је свеж онај из новембру 2018. када је са 51 гласом против одбијен захтев Приштине.

Стратегија

Како се датум гласања примиче, и власт на КиМ и Београд настављају живу дипломатску активност како би убедиле државе чланице у своје аргументе. Аргументи Србије остају непромењени.

- Пријем тзв. Косова у Интерпол представљао би кршење пре свега статута саме организације. У статуту се јасно наводи да држава која није чланица УН, или не учествује у његовом раду макар у својству посматрача, не може бити чланица Интерпола - каже извор упознат са стратегијом Србије. Та стратегија јасно наглашава да је препрека пријему Приштине у ово полицијско тело и статус Косова, дефинисан, између осталог, и декларацијом 1244.

Последице

Зашто је битно да Приштина не постане чланица Интерпола? Најпре због безбедности Срба на Косову, наглашавају извори. Моћ коју би власти у Приштини добиле тим чланством омогућила би им да потенцијалне потернице искористе у политичке сврхе и на тај начин изврше притисак на Београд. Страх од те злоупотребе представља трећи аргумент Србије против пријема Приштине.

- Посебно се то односи на готово 5.000 припадника МУП и велики број припадника Војске Југославије, којима би - евентуалним потерницама - била угрожена безбедност и кретање - каже  саговорник. Потернице би могле бити усмерене и на цивилно становништво које је остало да живи или намерава да се врати на Косово. Политичке последице су такође јасне. Свако ново примање Приштине у међународне институције, а нарочито ако имају значај попут Интерпола (или Унеска, око ког се такође годинама ломе копља), погоршава преговарачку позицију Београда у напорима да се стигне до правно обавезујућег споразума са Приштином.

Дебакл у Дубаију

Ситуација ове године је, кажу саговорници, тек мало мање драматична него прошле. И ове године у тиму који се бави онемогућавањем Приштине да уђе у Интерпол су махом функционери МУП, али и Министарства спољних послова и Канцеларије за Косово и Метохију. Прошлогодишњи дебакл, међутим, не иде наруку Приштини. Подсећамо, на седници у Дубаију два круга тајног гласања нису била довољна делегацији КиМ да обезбеди двотрећинску подршку за пријем: 68 чланица гласало је за, али је на страни Србије било њих чак 51. 

Четири кључне одлуке

Став извршног комитета

Први корак ка новој кандидатури Косова у Интерполу било је гласање на седници Извршног комитета Интерпола, на којој је одлучено да се одреди известилац који ће образложити зашто би о захтеву Приштине уопште требало да се расправља.

Извештај Анголе

За извештача ове године одређен је представник Анголе у Интерполу. Ангола није признала Косово па би и то могло да има утицај.

Одређивање дневног реда

Поменути извештај доставиће се делегатима који 14. октобра, дан пре почетка седнице, треба да одлуче да ли ће захтев бити на дневном реду. Већ тада може да буде одбачен.

Гласање у два круга

Ако се захтев ипак нађе на дневном реду, о њему ће се, претпоставља се, гласати 17. октобра.

Небојша Стефановић предводиће нашу делегацију

Србија има чврсте и необориве полицијске, правне и политичке аргументе који недвосмислено показују да такозвана држава Косово не може бити примљена у Интерпол. Али смо наравно и свесни да је пред нама тешка борба чији исход не можете прогнозирати са сигурношћу и зато не смемо ништа препустити случају.

Морамо дати све од себе у тој борби, буквално до последње секунде - каже за "Блиц" потпредседник Владе и министар полиције Небојша Стефановић, који ће предводити нашу делегацију на Генералној скупштини Интерпола средином октобра у Чилеу.

Он наводи да је Србија своју дипломатску борбу против овогодишњег захтева такозване државе Косово практично започела одмах по завршетку прошлогодишњег гласања у Дубаију. 

"Од тада до данас готово да не постоји састанак са амбасадорима у Београду нити министрима унутрашњих послова који су долазили у посете Србији, а било их је на десетине, на којем нисам разговарао о нашим аргументима против захтева такозване државе Косово. Искористио сам и сваку посету колегама из мог ресора у иностранству да разговарамо о овој теми. Наша дипломатска офанзива је интензивна и ми разговарамо и разговараћемо са представницима свих земаља о овој теми до последњег тренутка", објашњава Стефановић, који је још у марту упутио и писма генералном секретару, председнику и члановима Извршног комитета. 

Он истиче да само разматрање овог захтева представља грубо кршење међународног права, почев од Резолуције 1244 СБ УН, као и правила самог Интерпола, која јасно прописују да само државе чланице и посматрачи УН могу бити чланице Интерпола.

"Од гласања у Дубаију, када је захтев одбијен, нису се догодиле никакве промене. Једина промена управо иде у прилог ставовима Србије и огледа се у порасту броја држава које су повукле признање такозване државе Косово", каже Стефановић.    

Упитан за последице евентуалног пријема такозване државе Косово у Интерпол, Стефановић каже да би то довело до политизације ове професионалне полицијске организације, злоупотребе Интерпола за ревашизам према српском становништву у нашој јужној српској покрајини, али и да би имало далекосежне последице и по рад полиција и по безбедност грађана свих држава чланица Интерпола.

"Упозоравао сам и уочи прошле Генералне скупштине на опасност да би евентуалним пријемом такозване државе Косово базе података Интерпола могле доспети у руке криминалаца и терориста. Чули смо и од америчких стручњака за безбедност да се на овој територији слободно креће око 250 бораца ИСИС-а, повратника са ратишта, да приштинске власти немају никакву вољу да их санкционишу", закључује Стефановић.

Шта ће учинити Чиле?

Улогу у изгласавању или одбијању захтева Приштине одиграће и домаћин Генералне скупштине. Став Чилеа, државе која није признала Косово, у овом тренутку није познат. Иначе, на једном од претходних покушаја Косова да уђе у Интерпол, на генереалној седници у Кини, представницима Приштине нису одобрене визе, па је на тај начин у старту њихов покушај (практично) пропао. Остаје да се види да ли ће то сада бити случај.

Тек завршена испорука система С-400, а Путин сада Турцима продаје ово ново моћно оружје. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS