Тродневна соларна олуја погодиће Земљу ових дана.

Али како на нас могу да утичу појаве које се дешавају дубоко у свемиру, више милиона километара далеко од Земље?

Велики број подводних мина близу обале Вијетнама, мистериозно је експлодирао 1972. године.

Недавно је потврђено да је активирање мина изазвала соларна олуја, која, како тврди професор Крис Скот са Универзитета у Редингу у Великој Британији, може значајно да поремети земљино магнетно поље.

„Слична појава би данас могла да има озбиљније последице - утицала би на технологију од које зависимо, попут сателита и електричних мрежа", сматра Скот.

Са друге стране, Јован Алексић, астрофизичар и члан Астрономског друштва Руђер Бошковић, каже да су привремени прекиди електроенергетских и телекомуникационих система „најгоре што може да се деси".

„То је једна нормална појава која не може да уништи живи свет на Земљи. Постоји од памтивека и постојаће и надаље", каже Алексић за ББЦ.

Како настају соларне олује

Сунце представља згуснуту масу плазме - густу ватру - коју обуздава магнетно поље. Оно функционише попут магнетног кавеза, објашњава српски астрофизичар.

„Када је Сунце мирно, магнетни кавез је затворен и ништа из њега не цури. Међутим, временом се магнетни кавез негде мало истањи, па сунчева плазма хоће да излети напоље", каже Алексић.

Када мангенти кавез попусти, долази до сунчевих ерупција.

Према речима професора Скота, свака соларана олуја има енергију 100.000 пута јачу од светског нуклеарног арсенала, само што се она распршује у свим правцима у огромном простору у свемиру.

„Уколико је сунчева плазма усмерена ка Земљи и стигне до наше планете, то може довести до одређених последица", истиче Алексић.

Колико су соларне олује штетне

Професор Крис Скот истиче да је процењено да би Велика Британија услед соларне олује могла да претрпи губитак од 16 милијарди фунти.

Он сматра да је важно да се обезбеди довољно додатне енергије за очување залиха хране и лекова, као и протока воде и горива.

„Ако сателитска комуникација буде онеспособљена, престаће са радом сервиси попут сателитских навигација и телевизије."

Али прогнозе његовог српског колеге су оптимистичније.

„То може изазвати само краткотрајне поремећаје у електроенергетским и телекомуникационим системима", тврди Алексић и додаје да нема разлога за бригу.

„Инжењери су свесни тога, тако да, ако је систем добро пројектован, врло брзо ће се вратити у нормалу."

„Сигурно нећемо остати без телекомуникација", додаје.

Колико често се дешавају

Сунчеви магнетни кавез попушта и обнавља се у периоду од 11 година, објашњава Алексић.

„Дакле, на сваких 11 година дође максимум. Па после пет до шест година минимум и тако стално."

Он додаје да је то потпуно уобичајена појава.

„Потпуно је нормално да Сунце 'подивља' на сваких 11 година. То је природно."

Како можемо и да ли треба некако да се заштитимо од соларне олује

Да су соларне олује смртоносне, не би постојао ни живот на земљи, сматра Алексић.

Земља око себе има магнетни појас којим се штити од наелектрисаних честица.

„На Земљи смо заштићени, али астронаути у свемирским орбитама, на Месецу, они су додатно изложени."

Невреме у свемиру налази се на листи ризика Владе Велике Британије, заједно са познатијим претњама попут пандемије грипа и поплава.

По опасности је једнако рангирано као јак топлотни талас или ризик од избијања нове заразне болести.

Инжењери који израђују свемирске летелице проучавају временске непогоде у свемиру како би уградили безбедносне системе у шатлове.

„Довољно сателита је оштећено током претходних непогода да схватимо да Сунце мора пажљиво да се надзире, како би се предвиделе соларне олује", сматра Скот.

„Метеоролози могу да уоче соларну олују шест сати пре него што стигне до Земље. Не оставља пуно времена за делање, али могло би да смањи трошкове Британије са 16 на три милијарде."

Како је кратер на Марсу добио име по општини из Републике Српске, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Би-Би-Си