Потписивање споразима о слободној трговини са Евроазијском унијом и честе непримерене, па и уцењивачке поруке које ЕУ упућују поједини представници српске власти, према мишљењу стручњака окидач су да се Србија у међунароним водама, посебно европским, третира све маргинализованије и да губи на угледу.
- Непозивање Србије у Пољску заиста није у реду, јер се на овакав начин не показује поштовање према жртвама које је наша земља имала у овом рату, а политичика порука се може послати и без вређања жртви. Ово је први пут да нисмо били на оваквој манифестацији од 1995. када смо били под санкцијама, те се овај потез може протумачити као снажна опомена из међународних вода упућена нашој земљи, а све то због проруске реторике и потписивања споразума о трговини са Евроазијском унијом - каже председник истраживачког форума Европског покрета у Србији Владимир Међак.
Потписивање споразума о слободној трговини "прст у око ЕУ"
Како наводи Међак, одлука о потписивању споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом, класичан је политички потез.
- Чињеница је да у Споразуму о стабилизацији и придруживању Европској унији не постоји ни једна клауза која се може видети као правна препрека на основу које би могло да се оспори потписивање Споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом, али је такође чињеница да је билатерарним споразумима омогућен извоз наших производа у Русију, Белорусију и Казахстан. Знајући да наша земља у највећем проценту у овом региону врши трговину са Русијом и да јој није било потребно проширење тржишта на Јерменију и Киргистан, може се рећи да није било потребе за склапањем Споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом. Зато се потписивање овог споразума може сматрати полтичким потезом српских власти на који су оштро реаговали сви представници ЕУ, а изостанак позива Пољске на поменуту манифестацију може се сматрати једном од опомена - истиче Међак.
Након објаве информације да ће Србија потписати Споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом, на адресу наше земље стигле су бројне негативне реакције и опомене из ЕУ. Најгласнији у противљењу закључивања овог споразума био је Мирослав Лајчак, шеф словачке дипломатије који је поручио Србији да размисли о својим одлукама уколико жели да настави пут европских интеграција.
Дачић: "Улазак у ЕУ није иза ћошка, бринемо о својим интересима"
На ову Лајчакову опомену уследила је реакција из кабинета министра за спољне послове Ивице Дачића који је истако како Србија овим споразумом само штити своје националне и економске интересе јер прикључивање ЕУ није "ту иза ћошка" како се прича.
- Испада да је овде на ћошку, код Таковске улазак у ЕУ. Откад знам за себе, сваке године су ми причали "само што не уђемо", а то је на дугачком штапу - поручио министар чију су поруку многи схватили као окретање леђа ЕУ и усмераванаје ка Русији.
Наташа Драгојловић из Националног конвената о Европској унији, ипак истиче да оваквим изјавама шеф дипломатије не би требао да доводи јавност у заблуду и изазива оштре реакције ЕУ.
- Ми немамо стратегију спољне политике већ се она води на основу експозеа премијерке Брнабић. Нигде ни у једном документу не стоји да је приоритет Србије Евроазијска унија него Европска унија, тако да минстар спољних послова својим изјавама не би требао да доводи у забуну домаћу јавност, дакле циљ је прикључивање Европској унији, а своје политичке орјентације и претензије министар не би требао да износи јавно, већ уколико то жели да ради може то и да чини иза затворених врата - иситче Драгојловић.
Биће још опомена
Положај "језичка на ваги" између Русије и ЕУ, који Србија последњих година покушава да одржи, према речима стручњака не доноси ништа добро у односима са ЕУ која све чешће појединим потезима опомиње Србију за своје "преступ" и окренутост ка Русији.
Према речима стручњака јасно је да Србија не може потписивањем не толико профитабилних и значајних споразума да покушава да "опомене" ЕУ како се окреће другом полтичком крају већ да усмери свој рад на оно што јој је циљ према плану рада Владе.
- Данас готово свака држава тргује и покушава "своју робу да прода", па тако и Србија оваквим потезима и изјавама својих функционера покушава да скрене пажњу ЕУ и поручи "ту смо, имамо алтернативу" - каже за "Блиц" др Невен Цветићанин, председник Форума за стратешке студије Института за друштвене науке.
Но, судећи по третману који Србија добија током последњих месеци оваква "игра" не наилази на позитивне реакције ЕУ, већ Србија сваком новом "пацком" оде корак назад у свом европском путу.
Како наводи Међак, због реторике коју Влада, Србија би могла да очекује још "пацки" од стране ЕУ.
- Уколико је приступање ЕУ приоритет Владе неопходно је променити реторику према Русији, уколико се то не деси биће још опомена - истиче.
Која је улога Србије у међународним водама?
Подсећамо, на обележавању стогодишњице склапања примирја у Првом светском рату, председник Србије Александар Вучић током манифестације стајао је далеко од земаља победница у овом рату, док је Хашим Тачи, председник привремених косовских институција заузимао једну од бољих позиција током манифестације. Иако је Србија имала милионске жртве у овом рату, њени представници су били потпуно скрајнути на манифестацији због чега су се касније организатори и извинили Србији.
Један од скорашњих "удараца" Србији задала је Федерика Могерини када је на последњи самит земаља Западног Балкана позвала и представнике приштинских институција који никада до тада нису учестовавали на оваквим састанцима, будући да су увек учесници били земље кандидати за прикључивање ЕУ.
На јучерашњу манифестацију обележавања почетка Другог светског рата у коме је Србија била на страни победника и имала велике жртве представници наше земље нису ни били позвани.
Прочитајте ОВДЕ шта се то догодило а у питању је Тамара Вучић.
Извор: Блиц
