Ево шта знам о вожњи по киши. Знам да је важна равнотежа. Важно је предвиђање и стрпљење. Али за вожњу по киши важна је и глава! Важно је бити власник сопственог тела. Веровати да је стаза продужени део аутомобила, а киша продужетак стазе, а небо продужетак кише. Морате веровати да ви нисте ви; ви сте све. И све сте ви.
Зовем се Енцо. Обожавам да гледам телевизију, поготово документарце. Волим своје име, које делим са славним Фераријем, иако физички уопште не личим на њега. Мада, као и он, обожавам аутомобиле. Знам све о њима: моделе, тимове, возаче… Све ме је то научио Дени.
Дени ми је као брат. Сања о томе да буде професионални возач тркачких аутомобила, али ради као ауто-механичар јер има мене и породицу о којој брине. Иако не може да се у потпуности посвети тркама, он је прави шампион, поготово када је реч о вожњи по киши. А верујте ми, невероватно је тешко возити када је напољу пасје време.
Одмах смо се заволели, Дени и ја. Прошли смо свашта нас двојица, у овим годинама које смо провели заједно. И да, заборавио сам да вам кажем нешто важно. Ја сам Денијев пас, а ово је моја прича.
Духовита и дирљива, али пре свега нежна и јединствена, ово је књига која ће вам открити чуда и апсурде живота и измамити вам и осмех и сузе.
Извор:Правда
